Retki su oni ljudi koji zaista ne vole slatkiše. Većina ljudi ih ne voli površno, nego zaista uživa u njima. U čemu je njihova tajna pa su tako omiljeni?
Neki bi rekli da je ona u sastojcima i načinu na koji utiču na naš mozak, a samim tim i na to kako ih doživljavamo.
Evo 6 razloga zašto obožavamo slatkiše, uživamo u njima i teško im odolevamo, koje možda niste znali.
1. Slatkiši su ukusni
Verovatno najočigledniji razlog zašto uživamo u slatkišima je upravo činjenica da nam prija njihov ukus. E sad, neki bi rekli da je to nešto na šta smo se veštački navikli, da slatkiši stvaraju zavisnost koja (kao i svaka druga zavisnost) nosi sa sobom niz nuspojava i da nam ova vrsta ukusa nije uopšte potrebna u životu.
No, čak i male bebe kada probaju prvu hranu, prosto više preferiraju onu koja je slatkastog ukusa u odnosu na neku koja je slana ili sasvim bezukusna. To je sasvim dovoljan pokazatelj da ima nešto u tom slatkom ukusu što prija našim receptorima još i pre nego što uopšte svesno znamo bilo šta o toj temi.
Čokolada je zasigurno kraljica među slatkišima i najteže joj je odoleti.
Mnogi smatraju da je to zbog psihoaktivnih supstanci koje ima u sebi, a koje deluju slično nekim narkoticima. Neki od njih su anandamid, tiramin, teobromin, triptofan i smatraju se krivcima za njenu zavodljivost. Međutim, ovi sastojci nalaze u čokoladi samo u tragovima i trebalo bi je pojesti baš mnogo da bi ona imala psihoaktivno dejstvo.
Zato je ipak verovatnije da je tajna slatkiša u privlačnosti ukusa.
Ipak, ne samo u tome…
2. Izgled slatkiša je primamljiv
Slatkiši nas povuku da posegnemo za njima čak i pre nego što im probamo ukus. Da li je onda zaista tajna u ukusu ili je možda ipak u izgledu?
Bilo da su u pitanju šarene gumene bombone, čokoladne dražeje ili fantastične praline – izgled slatkiša nam je uvek primamljiv.
Dodamo li tome i da je ukus isti takav – sasvim je normalno da nas oni uvek obraduju, probude u nama lepe emocije i da u njima volimo da uživamo.
Upravo to što uvek bude lepe emocije čini ih idealnim poklonom za sve prilike. Pokloni pored toga što treba da budu lepi na izgled i na ukus, treba da budu i lepo upakovani, baš kao što su Candy universe čokoladni poklon paketi.
S obzirom da imaju spoj svega – i lepote slatkiša i dizajna pakovanja i bajnog ukusa, ovakvi pokloni sa slatkišima su po svačijoj meri i uvek izmame osmeh.
3. Lako dostupno zadovoljstvo
Hedonizam ima više pojavnih oblika. Neki su teže, neki lakše dostupni. Istina, hedonizam je i stanje uma i najviše zavisi od načina na koji gledate na svet. Ukoliko nemate u sebi sklonost da uživate u sitnicima, možda nećete naći zadovoljstvo ni u krupnijim stvarima, a ni u slatkišima.
Obično su nam nekako primamljivije sve one stvari koje su nam teško dostupne, bilo da su u pitanju egzotična putovanja ili neki drugi luksuz. Kada ih jednom dostignemo, zadovoljstvo je duplo, jer i samo dostignuće vidimo kao neku nagradu. Međutim, ima tih nekih sitnica koje su uvek tu za nas da nam ulepšaju dan. Slatkiši su baš takvi – uvek lako dostupan luksuz koji nije neophodan u životu – ali ga lako možete priuštiti. To je dodatni razlog da ih volimo. Oni su u stanju da odmah poprave raspoloženje .
A kako to rade?
Nauka kaže ovako:
Nakon konzumiranja slatkiša, šećer veoma brzo dolazi u naš krvotok, a odatle stiže i do mozga. On je jako specifičan organ, zadužen za brojne emocije koje doživimo pa i za osećaj zadovoljstva. Mozak voli šećer, jer on utiče na oslobađanje dopamina, neurotransmitera koji je zaslužan da nam ostavi utisak da smo nagrađeni. Pored toga, šećer oslobađa i endogene opoide. Dovoljno je da vam o njima kažemo da su zaslužni za to što osećate zadovoljstvo kad jedete slatkiše.
4. Istrenirani smo da volimo slatkiše
Ovaj trening počinje još od detinjstva. Sigurno su i vama dok ste bili mali odrasli više puta ponudili čokoladu ili neki drugi slatkiš kao nagradu, jer ste bili dobri ili ste nešto uradili kako treba. Kasnije su to koristili kao način da vas stimulišu, obično uz rečenicu: „Ako budeš dobar, kupiću ti čokoladu“.Tako, malo po malo, od malih nogu naš mozak povezuje slatkiše sa nagradom.
Biti nagrađen je, nesumnjivo i bez pogovora, osećaj koji prija. Kada porastemo, onda ne moramo da čekamo da nas drugi nagrade, već možemo sami sebi da priuštimo kad odradimo nešto kako treba, završimo neki projekat, postignemo uspeh. Tada nagradimo sami sebe slatkišima, jer mi to zaslužujemo. Na ovaj način čak i uživamo u svom poslu – ne samo zbog slatke nagrade, već zbog činjenice da smo je svojim trudom zaslužili.
Iz istog razloga, kada dobijemo slatkiše na poklon, preplavi nas oduševljenje. Doživljavamo to kao posebnu nagradu. Njih jednostavno ne vezujemo za loše momente u životu i to znamo i na svesnom i na podsvesnom nivou.
5. Ljubav prema slatkišima nam je urođena
Nasuprot onima koji veruju da slatko i šećer nisu neophodni u našem životu za funkcionisanje organizma, stoje oni koji tvrde da nam je ljubav prema slatkišima nešto što vuče korene još od naših pra pra predaka. Slatko je poželjan i rado prihvaćen ukus u kom uživamo, zato jer nam je to negde upisano u genetskom kodu. Naši preci su cenili ovaj ukus , jer su na taj način određivali da li je određeno voće dovoljno zrelo za upotebu. Sladak ukus je bio znak da jeste, dok su gorak i kiseo ukus uglavnom ukazivali na to da je voće ili nezrelo ili prezrelo.
Bili kako bilo, nisu samo slatkiši ti koji imaju šećer. Ima ga i u drugim namirnicama i drugim oblicima. Ipak, ne obradujemo se baš svi jabuci umesto čokolade, ma koliko da je slatka. Slatkiši su ipak posebna vrsta ljubavi, a posebno kada je reč o čokoladi.
Evo u nastavku i objašnjenja zašto je to tako.
6. Tekstura čokolade zadovoljava sva čula
Čokolada je sa razlogom sinonim za nešto ukusno i slatko i ovaj zadnji pasus ćemo posvetiti isključivo njoj.
Ova poslastica je specijalna po načinu na koji targetira naše receptore ukusa i naša čula. Kada je stavite u usta, ona je u čvrstom stanju. Onda je lagano topite i postaje kremasta, da bi na kraju postala tečna. Naša čula obrađuju sve ove promene u teksturi i zato je konzumacija čokolade ipak nešto posebno.
Za ovaj specifičan nalet zadovoljstva zaslužan je odnos šećera i masnoće u čokoladi (oko 20% masnoća i oko 40%-50% šećera, što je prilično visoko za jednu namirnicu). Tako nešto u prirodi ne možete naći.
Ima voća koje je slatko, ali nije masno. Ima orašastih plodova koji su masni, ali nisu slatki. Pa i većina slatkiša nema taj odnos – neki imaju šećer, ali nemaju masnoću.
Čokolada ima i jedno i drugo i zato je omiljeni slatkiš. Pojedini kremasti slatkiši takođe. Zapravo, ispostavilo se da većina namirnica kojima je teško odoleti ima ovu proporciju masnoće i šećera.
A znate šta? U majčinom mleku i adaptiranim formulama, koje su prva ljudska hrana – kombinacija masnoće i mlečnog šećera je u istoj toj proporciji.
Kao što vidite, hedonizam i slatkiši nisu slučajno povezani.
Ima tu mnogo dubljih veza koje nismo ni slutilii nadamo se da smo vam neke od tih tajni otkrili ovim tekstom.
Ako mislite da i vi treba da ih otkrijete nekom – podelite ovaj tekst.
