Veliki broj poznatih genija na svetu tokom istorije ljudske civilizacije, bio je izuzetno probirljiv što se hrane tiče, a neki od njih su imali zaista neobična shvatanja i još neobičnije, čak čudne odluke u vezi njihove svakodnevne ishrane. Pitagora je sasvim sigurno, najpoznatije ime na samom početku zapadne filozofije. Rođen je 525. godine pre nove ere na ostrvu Samos. A da li vam je poznato da je imao svoje „bubice“ i da je prezirao bob te ga nikada nije konzumirao?
Priča o Pitagori nije uopšte tako jednostavna i ono što smo učili u školi, samo je deo priče o njemu i njegovom životu. Mnogi tvrde da je on bio osnivač matematike, astronomije, filozofije, muzike, a čak i da je osmislio reč „matematika“ i filozofija“. Idejni tvorac poznate Pitagorine teoreme, bio je ipak znatno više od običnog matematičara. Pitagora je osnovao školu pod nazivom „Polukrug“ i imao veliki broj polaznika-sledbenika, koji su se morali obavezati na asketski način života. Ovaj način života je podrazumevao odricanje od lične imovine, konzumiranja mesa i telesnog zadovoljstva. U ovoj školi su se vodile brojne debate od javnog značaja, međutim tu školu su mnogi nazivali „Bratstvo“, a pojedini su u aktivnostima ove škole prepoznali i navodnu sektu. Poznato je i da su Pitagorine sledbenike, koji su mu slepo verovali i uzdizali ga kao božanstvo, nazivali „Pitagorejci“.
Pitagora je bio vegetarijanac i nije konzumirao meso, ali nije jeo ni bob. Jeste da je mrzeo bob i da je svojim sledbenicima čak zabranjivao da ga dodirnu, ali neki kažu da ga je izbegavao iz navodno opravdanih razloga. Učio je vremenom od najboljih i to od Anaksimadra, Ferekida i Talesa, ali je učio i u hramu Diospolisu koji se nalazio na Bliskom istoku. Konstantno je bio okružen običajima i verovanjima koji su važili u Egiptu pa je zbog toga stalno težio savršenstvu, čistoći i izbegavao da jede Bob. Evidentno je da je Pitagora bio izuzetno inteligentan, ali se pretpostavlja da nije baš sam došao da poznatih odluka o svojoj ishrani. Sveštenici iz drevnog Egipta su se još pre 5000 godina dobrovoljno odrekli konzumiranja mesa. Postoji mogućnost da je bilo određenih razmena mišljenja i konkretnih ideja između njega i tada čuvenih reformatora Džainizma. Zbog toga se smatra da je ipak prevelika slučajnost, što su se životi ovih velikih filozofa često ukrštali te da su njihova učenja bila uglavnom slična. Pitagora je bio pod znatnim uticajem starog Egipta i Feničana sa Krita.
Po Pitagori je svaka osoba morala da teži miru uživajući u harmoniji, koja odražava harmoniju nebesa sve do spoljnih granica univerzuma. Još jedan njegov cilj bio je da se pročisti psiha i telo, tako da se telo možete vratiti suncu i na taj način izdići iznad sunca sve do zvezda i mlečnog puta. Ali isto tako je smatrao da je pročišćenje tela putem gasova koje proizvodi zrno boba kontraproduktivno. Tvrdio je da su čovek i zrno boba nastali iz istog izvora, a čak je pokrenuo i jedan naučni eksperiment da bi svoju teoriju i dokazao. Određenu količinu zrna boba je zakopao u zemlju, ostavio da budu u zemlji nekoliko nedelja i onda ih izvadio. Po njemu su iskopana zrna boba imala sličnost sa ljudskim fetusom i smatrao da je to dovoljan dokaz o potpunoj identičnosti boba i čoveka. Čak je smatrao da je konzumiranje boba slično tome, kao da se jede čovečije meso. Zbog toga se strogo držao pravila da ne jede bob, a konzumiranje boba je zabranjivao i svojim sledbenicima.
Pitagora i njegovi sledbenici su zbog takvog shvatanja, živeli na izuzetno jednostavnoj ishrani konzumirajući samo hleb, povrće i med. Zanimljivo je da Pitagora i veliki broj vegetarijanaca u to vreme koji nisu jeli meso iz moralnih razloga, takvu odluku uopšte nisu povezivali sa dobrobiti i zaštiti životinja. Pitagora je pokušavao animirati ljude u Grčkoj da postanu vegetarijanci, ali najverovatnije svoju ideju nije mogao ostvariti, jer nije mogao pronaći sagovornika i pridobiti nekog cara, koji bi tu ideju i podržao, kao što je Asoka indijski vladar podržao učenje Bude. Ideja vegetarijanstva u Grčkoj, propala je i zbog brojnih javnih manifestacija na kojima se jelo meso i na taj način se učvršćivalo kompletno tadašnje društvo. A da su se ljudi u to vreme odrekli konzumiranja mesa to bi značilo i da se protive funkcionisanju kompletnog sistema. Uprkos ispitivanjima i učenjima koji je sprovodio Pitagora u Grčkoj, ipak je ostala navika korišćenja mesa u prehrani. Za ostatak antike vegetarijanstvo je u Evropi ostalo u domenu potpuno nepoznatog, neprihvaćenog i stranog te je kao ideja, ostala samo kao elitistička filozofija.
Međutim postoje mnoge nedoumice u vezi boba i Pitagore, jer je bilo poznato da ga nije konzumirao pa da ga čak nije ni dodirivao, ali se i zna da se tokom raznih glasanja u bratstvu, glasalo upravo belim i crnim zrnima boba. Oni koji su za određenu predloženu odluku glasali zrnom kremaste boje boba oni su bili za, a oni sledbenici koji su glasali crnim zrnom boba, bili su protiv donošenja predložene odluke. Zanimljivo je da nije samo Pitagora smatrao da se u u zrnu boba nalazi ceo mikrosmos. Kelti, Rusi i Skandinavci su bili samo neki od naroda, koji su kroz vekove prilikom raznih proslava stavljali zrno boba u hleb.
Svima nama je poznata da kažemo „posledica“ boba koji smo jeli i ovaj detalj nas podseća na jednu anegdotu koju su osmislili Pitagorejci. Oni su verovali da se svaki put kada čovek ispušta gasove iz tela, gubi deo duše. Da li je Pitagora bio pionir filozofije ili šamanističko, intelektni inovator ili čak izuzetno kreativni šarlatan tu procenu ostavljamo istoričarima i naučnicima. Ali da je Pitagora pola veka bio najpoznatije ime na samom početku zapadne filozofije pa čak i superzvezda u očima njegovih sledbenika to je sasvim sigurno. Za njega su brojevi bili poput božanstva, smatrao je da su brojevi elementi koji čine univerzum i da matematičke harmonije kontrolišu svet.
Pitagora je bio pobornik demokratije, što mu je na kraju i došlo glave. Postoje brojne verzije o njegovoj smrti, a jedna od njih je da su se protiv Pitagore pobunili prvo stanovnici susednih kolonija, kao i jedan bivši sledbenik pitagorejskog bratstva. Kada je video da je u opasnosti počeo je bežati, međutim došao je do polja gde je bio zasađen Bob. Kako nije želeo pogaziti svoja uverenja i to da Bob nije želeo ni dodirnuti, iako je tako mogao sebi spasiti život, navodno je sačekao neprijatelje koji su ga uhvatili i ubili. I šta reći za Pitagorinu odluku i njegovu mržnju prema biljci bob koja ga je lišila života, sem što možemo konstatovati da je i u toj mržnji ostao principijelan do samog kraja.
Moramo ipak napomenuti da je bilo nedoumica kod pisanja ovog teksta, jer 99% medija od Amerike do Japana tvrde da je Pitagora mrzeo pasulj. Ali… Pitagora je rođen 525. godine pre nove ere, a pasulj je u Evropu prvi put donešen posle 1492. godine. Jasno je da Pitagora nije ni znao za pasulj pa ga tako nije mogao ni mrzeti, nego je očigledno mržnja bila usmerena ka mahunarki bob. Engleska reč za pasulj je Beans ili Bean, a za bob Broad bean ili Fava bean. Činjenica je da je pasulj popularniji od boba i da je mahunarka bob sigurno nepravedno zapostavljena mahunarka. Zahvaljujemo se gospodinu Saši Čoliću, vlasniku Agroplante iz Velike Drenove-Srbija, koji nas je edukovao i sa stručne strane pomogao pri pisanju ovog teksta.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
Sponzor teksta:
Agroplanta
37245 Velika Drenova bb
Trstenik-Srbija
www.agroplanta.rs
e-mail: agroplantarasadnik@gmail.com
tel: +381 63/436-095 Saša Čolić
