Francis Albert Sinatra ili skraćeno i najpopularnije Frenk Sinatra, bio je sin emigranta iz Italije i rođen je u radničkoj porodici u gradu Hoboken u Americi. Bavio se na početku muzikom u jednoj maloj grupi, a kasnije se osamostalio kao pevač. Bio je prepoznatljiv šoumen američkog stila, počeo je nizati uspehe jedan za drugim u to vreme postaje izuzetno popularan, a kako je bio izuzetno šarmantan, milioni tadašnjih devojaka nisu mogle odoleti upravo tom njegovom šarmu.
Frenk Sinatra je obožavao jela svoje majke
Bio je apsolutno svestan svoje popularanosti kod žena pa je redovno sređivao svoju frizuru, luksuzno se oblačio i kao takav se na bini i gde god je bio prisutan, bukvalno šepurio ispred žena. Jednostavno je postao i ostao ikona i legenda američke muzike. A da li je bio gurman… o da jeste i to kakav, a najviše je cenio i voleo kuhinju svoje majke. Iako je obožavao recepte i pripremljena jela svoje majke, izuzetno je cenio i veštine svog oca u kuhinji. Imao je svoja omiljena jela, koja je konstantno jeo ceo svoj život i retko je poželeo jesti neka druga jela i tu je bio poprilično jasan.
Italijanska jela je cenio kao retko ko od poznatih koji su poreklom bili Italijani
Posmatrajući šta su jele druge popularne ličnosti italijanskog porekla, bilo je nemoguće predvideti sva jela italijansko-američke kuhinje. Apsolutno je sigurno to da niko od tih poznatih ličnosti nije ta jela cenio, kao što ih je cenio i poštovao Sinatra. Naručivao je svoja omiljena jela gde god je putovao po svetu, ne zaboravljajući svoje italijansko nasleđe. Upravo putem tih jela, neprekidno je bio u kontaktu sa zemljom odakle je potekla njegova porodica i on sam.
Marinirani paradajz sos je jednostavno rečeno, bio Sinatrina kulinarska strast!!!
U jednom poznatom kuvaru je objavio majčin recept sosa od paradajza. Krajem 1980. godine čak pokreće svoju liniju flaširanog sosa, a ovaj svoj recept je nazvao „Zreo rimski paradajz sa malo crnog luka, puno belog luka i maslinovim uljem“. Frenkova ćerka je pišući memoare o svom ocu, napisala u jednom delu knjige, kako se seća da je sa ocem ušla u jedan italijanski restoran i da joj Frenk rekao da će tada uraditi jedno ispitivanje. Rekao joj je da naruči špagete u mariniranom sosu od paradajza i ako on bude zadovoljan tim jelom koje bude pripremljeno, naručiće još neka druga. Zna se i da Sinatra nije voleo neko luksuzno posuđe i tanjire, pretpostavljamo jer se uvek sećao posuđa i tanjira iz kuhinje njegove majke.
Postojao je još jedan način za pripremu njegovog najomiljenijeg sosa, koji je inače najčešće pripremala njegova majka, a to je sos od paradajza i patlidžana. Patlidžan je ispečen prvo u tiganju, a kasnije ga je stavljao u drugi tiganj u kome je patlidžan dodatno pekao sa mocarelom i parmezanom. Patlidžan je prvo samostalno pečen, a kasnije dopečen kako smo već napisali, jer je patlidžan koji je pripreman na ovaj način, bio mekan kada je bio izvađen iz rerne.
Sinatrin omiljeni restoran bio je Patsi u Njujorku
Njegov omiljeni restoran, bio je Patsi (Patsy’s) u Njujorku i u ovaj restoran je dolazio kad god je za to imao priliku. Kada je boravio sa svojom porodicom i prijateljima, bio je vešt u organizovanju raskošnih žurki i za njih je uvek obezbedio hranu vrhunskog kvaliteta i luksuzna pića. Može se čak reći i da je bio pravi ambasador italijansko-američke kuhinje, jer je Americi dugi niz godina oblikovao ono što je jela uz njegov stalno prisutan nenadmašan, prepoznatljiv baršunasti glas.
Sinatrino omiljeno predjelo bile su punjene artičoke!
Artičoke su za njega uvek pripremane tako da su bile punjene sa malo ne previše belog luka, kaprom i maslinama. Čovek koga su zvali Glas (The Voice), često je za sebe pripremao jednostavan sendvič, tako da je napravio kajganu od jaja i stavio je između dva parčeta hleba. Ovo je verovatno odličan primer kako pojedine poznate medijske ličnosti, pored svih luksuznih jela koje sebi mogu priuštiti, požele za sebe pripremiti tako jednostavno jelo.
Jedno od najomiljenijih glavnih jela Sinatre bila je teletina Milanese!
Jedno od omiljenih da kažemo glavnih jela, bila je teletina Milanese. Voleo je isključivo tanku teletinu, koja je pre pečenja bila uvaljana u prezle. Tokom pripremanja teletine, uvek je zahtevao da se na meso tokom pečenja, izrenda parmezan Reggiano. Zahtevao je da se na meso stavi i malo limuna, jer je smatrao da se dodavanjem limuna, dobija lagano hrskava teletina.
Često je znao naručiti školjke u crvenom umaku, a zna se da je za njega uvek naručivan pun veliki tanjir školjki. Za školjke je posebno bio pripreman preliv od paradajza u koji je obavezno dodavan bosiljak. Uživao je i u izuzetno ukusnim mesnim kuglicama, koje je često znala praviti njegova majka, ali kasnije i osoblje njegovog omiljenog restorana. Kuglice su bile formirane od govedine, svinjetine i teletine. Kao i svi ponosni Italijani, voleo je da mu se pripreme takozvani parenčići od patlidžana. Tvrdi se da je uz ovo jelo, uvek jeo posebno pripremljeno povrće. Fetucine pripremljene sa umakom i obilatom količinom parmezana, bilo je veoma jednostavno jelo za pripremiti, ali eto Sinatra je ovo jelo često naručivao. Mnoge italijanske porodice su tada tradicionalno pripremale sporo kuvano jelo, koje su zvali „Nedeljni umak“, a Sinatra je naravno bio ljubitelj i ovog tradicionalnog italijanskog jela.
Patsis Klams Posilipo (Patsis Clams Posillipo) je jelo, čiji je osnovni sastojak školjke. Ovo je jedno sasvim jednostavno jelo od pripremljenih školjki u laganom paradajz sosu sa dodatkom šargarepe. Recept ovog jela potiče sa Sicilije, ali čak i ovo jelo pripremljeno u Americi, posedovalo je lagane ukusne note sa posebnim dodatkom crvene paprike. Frenkova omiljena salata u njegovom najdražem restoranu u Njujorku, bila je jedna sasvim jednostavna i lagana salata pripremljena od paradajza, maslinovog ulja i vinskog sirćeta. Još jedno interesantno jelo je Sinatra često znao naručivati. To su artičoke punjene sardelama, mentom, crnim maslinama pikantnog ukusa i naravno, neizbežnim belim lukom. Znali su Frenkovi kuvari da u svako jelo i salatu moraju staviti izuzetno puno belog luka, iako su bli svesni da će puno belog luka ubiti ukus kompletnog jela, ali to je bio uvek Sinatrin zahtev i kuvari su to poštovali.
Za Sinatru nijedna večera nije bila kompletna, ako nije bio uslužen kriškom torte naziva Rikota limun (Riccota e limone). Oblik ove osvežavajuće torte izuzetnog kvaliteta, podseća na poznati nemački kuglof. Za njega se isto zna da je uživao u autentičnim italijanskim pecivima poput pasticiota (Pasticciotto), sfogliatela (Sfogliatelle), a posebno je voleo kanole (Cannole).
Od pića je ponekad naručivao neko žestoko alkoholno piće i to pre jela, a ponekad i posle. Voleo je često popiti čuveni Martini, a posebno mu je bio omiljen klasični koktel Menhetn (Manhattan) i čak je ponekad tražio da ga izmešaju sa viskijem. Poznati Džek Danijels (Jack Daniels) je takođe bilo piće koje je često tražio. Uz ovo piće je uvek tražio i led, ali tek toliko da bude pokriven viskijem. Konobarima je često znao reći da želi samo malo leda da se piće rashladi, ali ne toliko leda sa kojim bi se mogao klizati.
Rekli smo kako je zanimljivo da je Frenk Sinatra, iako tada veoma imućan čovek ujedno i nadaleko poznata medijska ličnost, voleo pojesti u suštini izuzetno jednostavna, a možemo reći i ne tako skupa jela.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
