Uvek sebi ostavim slobodu da prođe malo vremena kada se završi neka manifestacija koju sam posetio i da tekst sa mojim impresijama napišem tek kasnije. To nije loše zato što nakon određenog vremena informacije o tom dešavanju lagano utihnu.
Kako sam doživeo GastroMak 2019. koji je održan u Nova Riviera hotelu u Ohridu?
Jednom rečju: FENOMENALNO!!!
Dok pišem ovaj tekst slušam muziku iz Makedonije: „Najdobar makedonski splet“ i prisećam se mog boravka u ili na Ohridu, kako god se to ispravno kaže. Otkud ja na GastroMak u Ohridu to pitajte chefa Miljenka Štajcera. Kada sam organizovao 2014. godine moj prvi „Hedonist Fest“, Miljenko je iz Švajcarske došao u Sremske Karlovce da bi me kao veliki prijatelj podržao. Morao sam ovo napisati, jer je upravo Miljenko Štajcer predložio organizatorima ove fenomenalne manifestacije da pozovu Hedonist magazin, kako bi kao medij učestvovao u svim dešavanjima. Kada mi je predložio da odem put Ohrida po prvi put u životu, ovaj njegov predlog sam sa oduševljenjem prihvatio i uopšte nisam pogrešio.
Prvi moj kontakt putem maila, bio je sa Vanjom Todorovskom, koja je bila tu da bude moj domaćin i pomogne šta god da zatreba tokom mog boravka u Ohridu. Najveći problem na nekom samom početku mog boravka u ovom prelepom gradu, imao sam sa samim meštanima koji su me pitali: „Pa kako to da još niste bili u Ohridu“?. Sa smeškom sam im odgovorio da me do tada jednostavno put nije vodio u tom pravcu, ali da sam eto baš sad došao da to ispravim. U Makedoniji sam bio do Skoplja na nekoliko sajmova i jednom prolazio kroz tu zemlju južnije, kada sam putovao u Grčku. Znači… čuo sam puno toga lepog o Ohridu, ali nisam mogao imati svoje mišljenje o tom gradu, jer u njemu nisam bio.
Posle dužeg putovanja stigao sam do Skoplja i moj doživljaj je tek počeo, jer sam posle Skoplja bio najdalje do Tetova, tako da sam prvi put prolazio kroz Gostivar i Kičevo. I u jednom trenutku sam u daljini video obrise makedonskog mora. Ne nisam pogrešio, jer sam čuo da Ohridsko jezero još zovu: „slatko more“. Kada sam stigao u Ohrid, odlučio sam da ne uzmem taxi, već da peške prođem do centra grada i tako započnem upoznavanje grada. Prvo što me zbunilo na jednom lokalu, bio je natpis: Skara na žar??? Znači… učenje jezika je počelo J Kasnije sam shvatio da je reč Skara u stvari Roštilj. Dolazim do mogu reći samog centra Ohrida gde se nalazi hotel Montenegrin Inn u kome sam bio smešten, ostavljam stvari i odmah krećem u akciju.
Uvek, ali uvek kada prvi put dođem u neki grad, prvo odem na pijacu, a verovatno se pitate zašto. Po meni je pijaca duša svakog grada i ako hoćeš da upoznaš grad i meštane, prvo otiđi na pijacu. Uživao sam u kratkoj šetnji pijacom, odmah pronašao gde ima svežeg kočanskog oriza i još nekih špecija ovog kraja. Kako rekoh bio sam smešten u centru grada, a Nova Riviera hotel gde se održavao GastroMak, smešten je na samoj rivi. Ništa lepše rekoh sebi, moram proći dobar deo grada dok dođem na manifestaciju. Usput sam video veliki broj restorana i prodavnica baklava u staroj čaršiji i odmah se sprijateljio sa nekim trgovcima.
I najzad dolazim do odredišta i manifestacije GastroMak na samoj obali Ohridskog jezera. Lepotu koju sam video, teško je rečima objasniti, a osećao sam se tih trenutaka kao da sam došao na more. Sve je bilo spremno za svečano otvaranje manifestacije, a sam početak je bila Gastro povorka chef-ova iz čak 30 zemalja sveta obalom i prelepo uređenim trgom Ohrida. Veliki broj inostranih i domaćih turista uživao je u makedonskoj muzici i povorci koju su videli. Od samog početka se videlo da je organizacija više nego savršena od takmičenja kuvara u suterenu hotela do promocija nacionalnih kuhinja na samom šetalištu. Odabir Ohrida pravog turističkog grada kao domaćina GastroMak manifestacije po mom slobodnom mišljenju je pun pogodak.
Najzad sam upoznao i kuvare sa kojima sam kontaktirao do tada putem socijalnih mreža, ali se do susreta u Ohridu još nisam rukovao sa njima. Imao sam privilegiju i čast da se upoznam sa izuzetno poznatim, cenjenim, a tako jednostavnim Stevom Karapandžom.
GastroMak je odisao toliko pozitivnom atmosferom da sam se osećao zaista fantastično. Godinama posećujem brojne manifestacije i doživljavao sam razne situacije od onih lepih, ali i onih u kojima od dogovorenog sa pojedinim organizatorima manifestacija, nije bilo puno toga ispoštovanog. Nisam slučajno napisao ovo, jer jednostavno imam potrebu napisati kako je odnos organizatora GastroMak prema meni, pre svega Valentine Todorovske koja je bila zadužena za mene ispred Hedonist magazina, bio maksimalno profesionalan. Tu su bila i pitanja da li sam zadovoljan, imam li dobre kontakte, sad će dodela nagrada i ono obavezno: Gabore sad će ručak, sad će svečana večera, tvoje mesto je za prvim stolom gde su mediji. Toliko poštovanje koje smo imali na GastroMak u Ohridu zaista je bilo posebno i imam potrebu to posebno naglasiti, jer sam bio učesnik brojnih manifestacija od Skoplja do Ljubljane i od Splita do Subotice.
Neću vam pisati sa one stručne strane, prvo jer nisam kuvar i ne pratim samo gastronomiju, a moje kolege su sa te strane već kvalitetno napisale sve što je trebalo napisati. Dešavanja su se nizala jedna za drugim bez zastoja, a poseban utisak na mene, ostavila je organizacija i promovisanje nacionalnih kuhinja od strane chef-ova 30 država sveta na samoj rivi. Dolazili su oni koji su za manifestaciju znali, ali su zastajali i slučajni turisti, koji su u celom spektaklu uživali.
Tri neverovatna gastro dana, događaj za događajem, vrhunska pozitiva među učesnicima i organizatorima, jednostavno SAVRŠENO!!!
Uspeo sam prošetati i samim gradom, a stigao sam i do tvrđave mada sam do nje dušu ispustio, a u povratku morao dobro „kočiti“ nizbrdo da ne bi završio u Ohridskom jezeru. Inače nakon posete tvrđavi, svakako računajte na posledice i upalu mišića narednih nekoliko dana. Pogled sa tvrđave je zaista poseban i ne vredi ga rečima objašnjavati. Arhitektura starog grada u Ohridu je najkraće rečeno „Čarobna“. Uzane ulice popločane kaldrmom, zaista su poseban šarm starog grada, kao i izgled starih tradicionalnih kuća od kojih su mnoge renovirane. Iskreno sam bio iznenađen brojnošću turista i čuo razne jezike iz svih krajeva sveta.
Svečani ručkovi u hotelu, bili su vrhunski događaj i u varijanti švedskog stola uz mogući odabir bezbroj vrhunskih jela i sve u organizaciji GastroMak. Uz pripremljena jela za ručak, uvek su bila postavljena i jela nacionalnih kuhinja, koja su pripremana na rivi. Pauza za ručak je bila ujedno i trenutak da se malo odmori i razmeni koja reč sa onima koji su sedeli sa vama za stolom.
Na nas je nekako uz naše posebne simpatije, utisak ostavila ekipa iz dalekog Dagestana sa Kavkaza. Što se tiče gastro ekipa, najbolji utisak je ostavila potpuno otkačena ekipa chef-ova iz Rumunije, koji su tokom kuvanja izvodili pravi šou uz brojne simpatije onih koji su ih pratili tokom promocije. Svakako je bio poseban doživljaj tokom promovisanja brojnih udruženja žena iz raznih gradova Makedonije. Neka od jela udruženja uspeli smo probati, ali neka i nismo, jer je „borba“ na rivi ispred hotela za svaki zalogaj bila žestoka. Za neke od specijaliteta smo prvi put čuli i isto tako prvi put ih i probali.
Posebno bih izdvojio mladog momka iz Turske koji je duže od 4 sata, strpljivo pravio skulpturu i to da čovek ne poveruje u stvari prava reč je „stvarao“ pravo umetničko delo od margarina. Majstori karvinga su imali svoje trenutke u rezbarenju povrća i voća. Ja sam naravno zdušno podržavao i navijao za mog dobrog prijatelja Pavela Hrcana iz Kisača.
Šetnja rivom kraj jezera, poseban je doživljaj kao i druženje sa labudovima i galebovima. Dok šetate ne dešava se ništa posebno, ali ako zastanete pitomi labudovi će odmah zaplivati ka vama, jer će očekivati da ih hranite. A kada to učinite, računajte na njihovu konkurenciju u podeli hrane, a to su galebovi koji su poprilično bučni i svađaju se međusobno ko će pre do zalogaja. Vreme tokom GastroMak manifestacije, bilo je jednostavno izmišljeno, tako da sam zaista uživao u svakom deliću mog provedenog vremena u Ohridu.
Smatrao sam tokom boravka u Ohridu da ovaj grad nije samo GastroMak pa sam zato obilazio grad koliko sam u međuvremenu od obaveza stizao. Na jedno sasvim novo poznanstvo sam posebno ponosan, a to je moj razgovor i intervju sa gospodinom Kliment Talevi, pravim gospodinom čija se porodica proizvodnjom ohridskih bisera, bavi čak 95 godina. Kliment je zanat nasledio od oca i tako porodičnu tradiciju nastavio u posao se uključio i njegov sin. Kako kaže gospodin Kliment: „imam i tri unuka pa se nadam da će barem jedan od unuka nastaviti porodičnu tradiciju proizvodnje ohridskih bisera“. Pri mom odlasku iz porodične radnje, Kliment je kao pravi džentlmen pripremio jedan poklon i rekao: „Ova ogrlica sa biserom je moj poklon vašoj supruzi Jasmini“.
Za Ohrid mogu samo reći čaroban grad u kome zaista ima šta da se vidi. Pričao sam sa poslastičarima koji prave baklave sa vlasnicima tradicionalnih restorana sa vrhunskim specijalitetima, bio sam u pržionici kafe koja u ponudi ima prženu rinfuznu kafu iz čak 10 zemalja sveta i razne vrste čajeva… Posetio sam i jednu ozbiljnu galeriju slika, bio u jednoj od crkvi, šetao gradom, ali za vožnju brodom, zaista nisam imao vremena, tako da sam odlučio da se ni čamcem ne provozam. A i zašto ne, jer treba ostaviti nešto i za sledeći put, kada opet budem posetio prelepi Ohrid. Tada ću obići ću sva ona mesta, koja za vreme održavanja GastroMak 2019. nisam imao vremena.
Hedonist magazin je dostojno promovisan u Ohridu, a sa ponosom mogu reći da je sa nekim od učesnika GastroMak, ponet u Tursku, Sloveniju, Dagestan, Švajcarsku, Mauritius, Indiju, Rumuniju, Hrvatsku, Libiju, što znači u 30-tak zemalja sveta. Imao sam odlične kontakte i dogovorio buduću saradnju sa nekoliko kuvara. Sa ponosom mogu reći da smo dogovorili saradnju i da imamo novog dopisnika to je Medi iz Turske, koji će nam tekstove pisati na dva jezika, makedonskom i turskom.
Želeo sam na neki meni svojstven način, preneti svima vama moje impresivne utiske tokom ove sjajno organizovane manifestacije. Posebno bih izdvojio svečane večere koje je organizovao organizator uz uvek drugu muzičku grupu, koja je svirala muziku iz svih regija sveta, posebnu vinsku večeru sa promocijom vina uz uparivanje hrane. Šarmantna je bila ekipa iz Dagestana koja je uz njihovu tradicionalnu pesmu Gorjanka i onako obučeni u narodnu nošnju ove za nas daleke zemlje i uz veliki ponos koji se video iz njihovih pokreta, igrala prelepu igru. Sve prisutne na svečenoj večeri poslednjeg dana GastroMak, šarmirao je chef Alan. C. Payen koji je sad već tradicionalno, otpevao čuvenu pesmu Frenka Sinatre „My way“.
Isto tako uz muziku njihove zemlje, momci iz Azerbejdžana su ponosno igrali svoju tradicionalnu igru. Moram prokomentarisati, kako bi bilo dobro da su pojedini trebali biti prisutni na GastroMak u Ohridu, pre svega da bi videli kako se kuvari brojnih nacija iz 30 zemalja sveta, takmiče, druže i vesele uz muziku sa raznih meridijana. I najtvrđem pojedincu nije bilo lako poslednje večeri, kada su se veliki gastro profesionalci počeli opraštati. Ali ne brinemo, jer je već za sledeću godinu najavljen GastroMak 2020. godine.
Veliko Hvala pre svega Miljenku Štajceru, Vanji Todorovskoj i naravno Adrijani Alački, idejnom tvorcu GastroMak u Ohridu, što su mi omogućili zaista vrhunski doživljaj i predivno provedenih 5 dana u Ohridu.
tekst i fotografije: Hedonist magazin
