Kada su nastale prve menjačnice na svetu
Prve menjačnice ili mesta za razmenu valuta, nastale su u srednjem veku. Ovi centri za trgovinu novcem, omogućavali su ljudima da razmene jednu vrstu valute za drugu. Jedan od najstarijih poznatih primera menjačnica je Medici banka koja je osnovana u Firenci, Italija, tokom 14. veka. Medici banka je imala filijale u različitim gradovima i pružala usluge razmene valuta trgovcima i putnicima.
Međutim, treba napomenuti da su koncepti razmene valuta postojali i pre osnivanja menjačnica kakve danas poznajemo. Na primer, trgovci su koristili Moneychangers, ljude koji su se bavili razmenom valuta kako bi pružili usluge razmene novca tokom svojih putovanja. Ove usluge bile su često dostupne u trgovačkim gradovima, lukama i na drugim mestima gde se odvijala međunarodna trgovina.
Menjači novca (eng. Moneychangers) bili su srednjovekovni trgovci i finansijski posrednici koji su se bavili razmenom valuta i pružanjem usluga povezanih sa novcem. Oni su igrali važnu ulogu u razvoju i olakšavanju međunarodne trgovine, posebno u periodu od 12. do 15. veka.
Evo nekoliko ključnih informacija o Moneychangers:
Uloga i aktivnosti
Menjači novca su se bavili razmenom i konverzijom različitih valuta. Oni su prihvatali novac jedne valute i izdavali ekvivalentnu količinu novca u drugoj valuti, uzimajući pri tom određenu proviziju za svoje usluge. Osim razmene valuta, oni su često pružali usluge pozajmljivanja novca, depozita i transfera sredstava.
Međunarodna trgovina
Moneycchangers su igrali ključnu ulogu u međunarodnoj trgovini, posebno u Evropi tokom srednjeg veka. Sa širenjem trgovine i povećanjem kontakata između različitih regiona, bilo je neophodno imati posrednike koji su mogli olakšati razmenu valuta i pružiti finansijske usluge trgovcima. Menjači novca su postali ključni činioci u promovisanju trgovine između različitih zemalja i regija.
Regulacija i kontrole
U mnogim gradovima i državama bili su podložni strogoj regulaciji i kontrolama. Vlasti su često izdavale propise koji su utvrđivali minimalne standarde, provizije i druge aspekte poslovanja tokom menjanja novca. Ova pravila su uvedena u cilju održavanja reda, sprečavanja prevare i zaštite interesa trgovaca i pojedinaca koji koriste usluge menjača novca.
Povremeni bankari
U određenom smislu, menjači novca se mogu smatrati pretečama modernih banaka. Njihove aktivnosti su obuhvatale mnoge funkcije koje su kasnije postale deo bankarskog poslovanja, kao što su razmena valuta, pružanje finansijskih usluga i upravljanje novcem. Njihov rad je bio važan za razvoj bankarstva i finansijskog sektora u kasnijim vekovima.
Evolucija i uticaj
U kasnijem periodu, uloga i uticaj menjača novca postepeno se menjala sa razvojem bankarstva. Bankarske institucije su se razvile i preuzele mnoge funkcije koje su nekada bile u domenu ljudi koji su radili zamenu valuta.
Ne postoji precizan datum za nastanak prvih menjačnica!
Možemo reći da su se takve aktivnosti razvile tokom srednjeg veka, a kasnije su se proširile širom sveta. Ali da ipak napišemo zanimljivosti u vezu Medici bank:
Mediči banka, poznata i kao The Medici bank, bila je jedna od najuticajnijih i najuspešnijih bankarskih institucija u Evropi tokom renesanse. Osnovao ju je italijanski finansijski klan Mediči, koji je bio poznat po svojoj moći, bogatstvu i političkom uticaju.
Evo nekoliko ključnih informacija o Mediči banci:
Osnivanje i rani uspon
Mediči banka osnovana je u Firenci u 15. veku. Porodica Mediči, koja je bila bogata trgovačka i bankarska porodica, stvorila je banku kao sredstvo za upravljanje svojim finansijskim poslovima i proširenje svog uticaja.
Inovativni pristup poslovanju
Mediči banka je bila inovativna u mnogim aspektima svog poslovanja. Uvela je koncept računa u knjigovodstvu, gde su beleženi depoziti i transakcije, što je bila preteča modernom bankovnom računu. Takođe su razvili sistem brzog prenosa novca, koji je omogućio brže i sigurnije transakcije širom Evrope.
Finansijski savetnici vladara
Mediči banka je brzo stekla reputaciju kao pouzdan finansijski partner i savetnik. Kroz svoju mrežu filijala i poslovnih veza, pružali su finansijske usluge mnogim vladarima, plemićima i trgovcima. Njihova podrška u finansiranju ratova, trgovačkih poduhvata i političkih projekata, dala im je veliki uticaj.
Mreža filijala
Mediči banka je izgradila mrežu filijala i predstavništava u ključnim gradovima širom Evrope. Ovo je omogućilo bankarske usluge poput razmene valuta, finansiranja trgovine, pozajmica i depozita širokom krugu klijenata. Njihova prisutnost doprinela je širenju i konsolidaciji njihove moći.
Kulturološki i umetnički patronat
Mediči banka nije bila samo bankarska institucija, već je igrala važnu ulogu u podupiranju umetnosti, nauke i kulture. Porodica Mediči bila je poznata kao velika mecena renesansne umetnosti, finansirajući umetnike poput Mikelanđela i Rafaela. Ovaj patronat je pomogao da se Firenca razvije u kulturni centar Evrope.
Mediči banka je doživela svoj pad i zatvaranje zbog niza faktora koji su se dogodili tokom 16. veka!
Evo nekoliko ključnih događaja koji su doveli do tog kraja:
Finansijski problemi
Mediči banka je pretrpela finansijske probleme usled lošeg upravljanja i neuspešnih investicija. Banka je uložila velike količine novca u projekte koji su se pokazali neuspešnim, uključujući rudnike i trgovinu začinima. Ove finansijske gubitke nisu mogli nadoknaditi, što je dovelo do slabljenja bankarskog poslovanja.
Politički pad moći Medičija
U političkom smislu, moć porodice Mediči opadala je tokom 16. veka. Nakon smrti poslednjeg muškog naslednika Lorenca de Medicija 1492. Godine. Porodica Mediči je izgubila politički uticaj koji su nekada imali u Firenci. Ovo je imalo negativan uticaj na banku, jer su gubili podršku i zaštitu vladajućih vlasti.
Državna intervencija
U pokušaju da reše finansijske probleme i očuvaju stabilnost, firentinske vlasti, preduzele su mere protiv Mediči banke. Uveli su nova ograničenja i propise za bankarske aktivnosti i povećali poreze na bankarske transakcije. Ove mere su dodatno opteretile banku i otežale njeno poslovanje.
Politika i ratovi
Italija je bila podložna političkim previranjima i ratovima tokom 16. veka. Ovi ratovi su izazvali nesigurnost i nestabilnost u regionu, što je negativno uticalo na bankarske aktivnosti. Mediči banka je pretrpela gubitke zbog dugova prema vojnim zapovednicima i vladarima koji nisu mogli da ih vrate.
Sve ove faktore zajedno u kombinaciji sa slabljenjem političkog i finansijskog uticaja Medičija, doveli su do pada i zatvaranja Mediči banke. Nakon više od dva veka postojanja, banka je prestala da posluje 1494. godine, a Mediči porodica je izgubila svoju bankarsku moć i politički uticaj.
U ranijem periodu, pre nego što su se pojavile menjačnice kakve danas poznajemo, postojali su različiti koncepti i prakse razmene valuta!
Evo nekoliko primera
Trgovački sporazumi i direktna razmena
U davna vremena, trgovci su se dogovarali o razmeni roba i usluga bez korišćenja novca. Na primer, ako je trgovac imao višak žita, mogao bi ga razmeniti sa drugim trgovcem za krave ili tkanine. Ovaj oblik direktne razmene, poznat kao Barter, bio je uobičajen način trgovine pre nego što su se pojavili novac i monetarni sistem.
Kovanice i carinske kuće
U antičkom svetu, posebno u rimskom carstvu, kovanice su se koristile kao sredstvo razmene. Postojale su specijalne carinske kuće, poznate kao Argentariae, koje su obavljale usluge razmene novca. Trgovci bi mogli doneti svoje kovanice i razmeniti ih za druge vrste kovanica ili za različite valute koje su bile prihvaćene u drugim regionima.
Denarni menjači
U srednjem veku pre formiranja formalnih menjačnica, postoje zapisi o Denarnim menjačima ili Novčarima, koji su pružali usluge razmene valuta. Ovi pojedinci bili su uglavnom trgovci ili zanatlije, koji su se bavili razmenom novca kao dodatnom uslugom. Putnici i trgovci bi se obraćali tim denarnim menjačima kako bi promenili valutu za lokalnu valutu ili druge valute koje su im bile potrebne.
Važno je napomenuti da su ovi koncepti razmene valuta evoluirali tokom vekova i postepeno su se razvijale formalne menjačnice kakve danas poznajemo.
Trgovački sporazumi i direktna razmena, poznata i kao barter, bili su načini trgovine koji su se koristili pre nego što je postojao novac!
Evo kako su ti sistemi funkcionisali:
Identifikacija potreba
Trgovci su prvo identifikovali svoje potrebe i odabrali robu ili usluge koje su im bile potrebne za svoje poslovanje ili lične potrebe. Na primer, trgovac koji je imao višak žita mogao je tražiti krave za svoje farme.
Pregovori
Trgovci bi zatim započeli pregovore kako bi postigli sporazum o razmeni. Pregovori su obuhvatali određivanje količine, kvaliteta i vrednosti robe ili usluga koje su bile predmet razmene. Obe strane su nastojale postići sporazum koji bi bio prihvatljiv za obe strane.
Utvrđivanje vrednosti
Jedan od ključnih izazova u direktnoj razmeni, bilo je utvrđivanje relativne vrednosti različitih roba ili usluga koje su se razmenjivale. Na primer, kako bi se postigao sporazum između trgovca žitom i vlasnika stada krava, morala bi se proceniti vrednost i količina robe koja bi bila ekvivalentna vrednosti stoke.
Izvršenje sporazuma
Kada bi se postigao sporazum, trgovci bi izvršili razmenu direktno među sobom. Na primer, žito bi se predavalo vlasniku stada krava, dok bi trgovac dobio krave koje mu trebaju. Ova razmena obično bi se odvijala na određenom mestu ili tržištu.
Trgovački sporazumi i direktna razmena, posedovali su svoje prednosti i ograničenja. Prednosti su uključivale mogućnost dobijanja potrebnih roba i usluga bez korišćenja novca, kao i mogućnost međusobne saradnje između trgovaca. Međutim, ograničenja su uključivala poteškoće u određivanju vrednosti različitih roba, poteškoće u pronalaženju odgovarajućeg trgovinskog partnera i poteškoće u postizanju sporazuma koji bi bio prihvatljiv za obe strane.
Uvođenje novca i razvoj monetarnog sistema olakšali su trgovinu i smanjili zavisnost od direktnog bartera!
Kovanice i carinske kuće igrale su važnu ulogu u razmeni valuta u ranijim periodima, posebno u antičkom svetu!
Evo detaljnijeg objašnjenja o ovim konceptima
Kovanice
Kovanice su bile fizički novčići koji su imali određenu nominalnu vrednost i koji su se koristili kao sredstvo razmene. One su bile izrađene od plemenitih metala poput zlata, srebra, ili su bile načinjene od drugih materijala, poput bronze ili bakra sa određenim obeležjima koja su označavala njihovu vrednost.
U antičkom svetu, različite civilizacije i države, imale su svoje kovane novčiće. Na primer u Rimskom carstvu koristile su se razne kovanice poput aureusa, denarijusa i sestercijusa. Ove kovanice su bile legalno prihvaćene kao sredstvo plaćanja i trgovci su ih koristili za kupovinu dobara i usluga.
Carinske kuće
Carinske kuće su bile posebne institucije ili organizacije, koje su obavljale usluge razmene valuta. One su pružale usluge konverzije jedne vrste valute u drugu ili različitih vrsta kovanica. Ove kuće bile su često smeštene na trgovačkim putevima, lukama i drugim mestima gde se odvijala trgovina.
Trgovci su mogli posetiti carinske kuće kako bi razmenili kovanice ili valute koje su nosili sa sobom za lokalnu valutu ili valutu koja je bila prihvaćena u određenom regionu. Carinske kuće su imale stručnjake za konverziju valuta i obeležja koja su označavala različite vrednosti kovanica. Ove institucije često su bile povezane sa vladama ili vladarima, a njihov rad je bio regulisan zakonima i propisima.
Trgovci su se oslanjali na carinske kuće kako bi obavljali konverzije valuta i osigurali da imaju odgovarajuću valutu za trgovinu u različitim regionima. Ove institucije su takođe pružale sigurnost i pouzdanost u razmeni valuta, jer su imale eksperte za procenu vrednosti kovanica i valuta. Kovanice i carinske kuće su zajedno omogućile trgovcima da se bave međunarodnom trgovinom, ali i smanjile rizike od prenošenja fizičkog novca i olakšale razmenu valuta.
Argentariae su bile carinske kuće ili finansijske institucije u Rimskom carstvu, koje su pružale usluge razmene valuta i obavljale druge finansijske poslove. Termin Argentaria potiče od latinske reči Argentum što znači srebro, jer su se u to vreme srebrni novčići često koristili za razmenu.
Argentariae su bile smeštene u gradovima i drugim trgovačkim centrima širom Rimskog carstva. One su imale značajnu ulogu u olakšavanju trgovine i trgovinskih transakcija, pružajući usluge konverzije valuta, čuvanje novca i obavljanje drugih finansijskih operacija.
Glavne funkcije Argentariae uključivale su:
Razmena valuta
Argentariae su pružale usluge konverzije različitih vrsta valuta i kovanica. Trgovci su mogli doneti svoje kovanice ili valute i razmeniti ih za lokalnu valutu ili za valutu koja je bila prihvaćena u tom regionu.
Čuvanje novca
Argentariae su bile sigurna mesta za čuvanje novca. Trgovci su mogli deponovati svoj novac ili vredne predmete u Argentariae kako bi bili zaštićeni od krađe ili gubitka.
Davanje kredita
Argentariae su pružale usluge kreditiranja. Trgovci ili pojedinci koji su trebali finansijsku podršku mogli su se obratiti argentariama kako bi dobili zajam ili kredit za svoje poslovne ili lične potrebe.
Finansijske transakcije
Argentariae su takođe obavljale druge finansijske operacije, uključujući prenos novca, izdavanje finansijskih instrumenata poput menica i vođenje računa o finansijskim transakcijama.
Argentariae su imale stručnjake za procenu vrednosti valuta i kovanica, kao i za upravljanje finansijskim poslovima. Ove institucije su igrale važnu ulogu u olakšavanju trgovine, osiguravajući da trgovci imaju pristup različitim valutama i finansijskim uslugama.
Važno je napomenuti da je funkcija Argentariae bila slična ulozi koju su kasnije preuzele menjačnice u srednjem veku i moderno doba, pružajući usluge razmene valuta i drugih finansijskih transakcija.
Denarni menjači
Denarni menjači su bili pojedinci ili grupe ljudi koji su se bavili razmenom novca i konverzijom valuta u ranijim periodima, posebno tokom srednjeg veka. Oni su pružali usluge razmene novčanih sredstava trgovcima, putnicima i drugim pojedincima koji su imali potrebu za promenom valute.
Denarni menjači su obično bili trgovci ili zanatlije koji su dodatno pružali usluge razmene valuta, kako bi zadovoljili potrebe trgovaca ili putnika. Mogli su se nalaziti na važnim trgovačkim putevima u trgovačkim gradovima, lukama ili drugim mestima gde je bila prisutna intenzivna trgovina.
Njihove funkcije i usluge obuhvatale su:
Razmena valuta
Denarni menjači su pružali usluge konverzije jedne vrste valute u drugu. Na primer, trgovci koji su imali stranu valutu ili kovanice, mogli su ih doneti denarnom menjaču kako bi dobili lokalnu valutu koja je bila prihvaćena u tom regionu.
Procena vrednosti
Denarni menjači su bili stručnjaci za procenu vrednosti valuta i kovanica. Oni su mogli odrediti odgovarajući kurs razmene između različitih valuta, uzimajući u obzir faktore kao što su težina kovanica, čistoća plemenitih metala i druge relevantne faktore.
Pružanje informacija
Denarni menjači su takođe mogli pružiti informacije o valutnim kursnim listama, novčanim kursevima i drugim finansijskim pitanjima. Oni su bili upućeni u trenutne trendove i promene na tržištu valuta.
Sigurnost i poverenje
Denarni menjači su pružali sigurno i pouzdano okruženje za razmenu novca. Trgovci su se mogli osloniti na njih da izvrše razmenu bez rizika od prevara ili krađe.
Važno je napomenuti da su Denarni menjači obavljali svoje usluge pre formalnog uspostavljanja menjačnica kakve danas poznajemo. Oni su predstavljali važan deo trgovinskih aktivnosti tog vremena, olakšavajući trgovcima i putnicima pristup potrebnoj valuti za obavljanje njihovih transakcija.
Ko su bili Novčari
Novčari su bili zanatlije ili radnici koji su se bavili izradom novca, odnosno kovanjem novčića. Ova profesija je postojala u različitim periodima istorije, posebno u antičkom svetu i srednjem veku.
Novčari su obavljali sledeće zadatke:
Izrada kalupa
Novčari su prvo izrađivali kalupe koji su se koristili za oblikovanje novčića. Kalupi su obično bili izrađeni od metala, poput bronze ili čelika i imali su utisnute simbole, natpise i druge detalje koji su označavali vrednost i poreklo novčića.
Priprema metala
Novčari su pripremali metalne legure ili čistu metalnu sirovinu za kovanje novčića. Ovo uključuje topljenje metala, dodavanje drugih materijala kako bi se postigla odgovarajuća legura i oblikovanje metala u valjak ili tablu koje su se koristile za izradu novčića.
Kovanje novčića
Kada su bili pripremljeni kalupi i metal, Novčari su koristili posebne alate i tehnike za kovanje novčića. Metalna tabla ili valjak bi se postavili između dva dela kalupa, a zatim bi se kovčegom ili čekićem udaralo po gornjem delu kalupa kako bi se oblikovao novčić. Na taj način bi se na novčiću formirali simboli, natpisi i drugi detalji kalupa.
Finalizacija novčića
Nakon kovanja, novčari su vršili finalizaciju novčića. To može uključivati brušenje ivica novčića, uklanjanje nepravilnosti ili dodavanje dodatnih detalja, poput graviranja ili štampanja, kako bi se postigla željena estetika i prepoznatljivost novčića.
Novčari su obično radili u posebnim radionicama ili mintovima, koje su bile specijalizovane za izradu novca. Ove radionice su često bile kontrolisane od strane vladara ili vladarskih institucija, kako bi se osigurao kvalitet i kontrola nad emisijom novčića.
Važno je napomenuti da su Novčari imali važnu ulogu u razvoju i olakšavanju trgovine, jer su kovali novčiće koji su služili kao sredstvo razmene i plaćanja u ekonomiji. Oni su bili stručnjaci u svom zanatu i njihov rad je bio od vitalnog značaja za funkcionisanje monetarnog sistema tog vremena.
Šta je bio Sistem Bartera
Sistem Bartera se odnosi na oblik direkte razmene dobara i usluga, gde se robe menjaju između strana bez upotrebe novca kao posrednika. U ovom sistemu, trgovci razmenjuju jedan proizvod za drugi proizvod na osnovu međusobnog dogovora o vrednosti. Barter je bio čest način trgovine u ranijim periodima ljudske istorije, pre nego što su se razvili novac i monetarni sistemi.
Evo nekoliko karakteristika i principa sistema bartera:
Direktna razmena
U sistemu bartera, robe se razmenjuju direktno između dve strane. Na primer, farmer može razmeniti deo svoje žetve za odeću koju proizvodi krojač ili zanatlija može razmeniti svoje ručno izrađene predmete za hranu. U ovom sistemu, vrednost robe se određuje na osnovu međusobnog sporazuma između strana.
Problemi dvostruke potražnje
Jedan od izazova u sistemu bartera je postojanje problema dvostruke potražnje. To znači da da bi se ostvarila razmena, obe strane moraju biti zainteresovane za proizvode ili usluge koje druga strana nudi. Na primer, ako stočar želi razmeniti svoje ovce za pšenicu, mora pronaći poljoprivrednika koji želi da razmeni svoju pšenicu za ovce. Usklađivanje potreba i želja dveju strana moglo je biti izazovno.
Vrednost i merenje
U sistemu bartera, vrednost robe se često procenjivala na osnovu njenih karakteristika kao što su kvalitet, količina, veličina i korisnost. Međutim, nedostatak jedinstvene merne jedinice može otežati precizno utvrđivanje vrednosti robe. To može dovesti do pregovora i dogovora između strana o razmeni, gde se određuje koliko jedan proizvod vredi u odnosu na drugi.
Ograničenja i nedostaci
Sistem bartera je imao nekoliko ograničenja. On je zahtevao da trgovci pronađu odgovarajuću stranu za razmenu, što može biti vremenski i logistički zahtevno. Takođe, nije bio pogodan za razmenu robe koja se ne može lako podeliti, meriti ili preneti. Osim toga, sistem bartera nije omogućavao akumulaciju bogatstva u obliku novca, što je moglo ograničiti ekonomski rast i razvoj.
Razvoj novca imao je značajan uticaj na sistem Bartera!
Kako je ljudska ekonomija postajala složenija i trgovina se povećavala, sistem bartera počeo je pokazivati ograničenja i nedostatke koji su otežavali efikasnu razmenu dobara i usluga.
Nedostatak jedinstvene merne jedinice, problem dvostruke potražnje i ograničenja u pogledu transporta, skladištenja i podeljivosti robe, postali su sve izraženiji kako se trgovina razvijala. To je dovelo do potrebe za uvođenjem sredstva razmene koje bi olakšalo trgovinu i prevazišlo ograničenja sistema bartera.
Novac je nastao kao odgovor na te izazove. Kao sredstvo razmene, novac je postao prihvaćena forma vrednosti koja je omogućila lakšu i efikasniju trgovinu. Umesto da se trgovci oslanjaju na direktnu razmenu dobara, novac je poslužio kao univerzalno prihvaćeno sredstvo razmene koje je imalo vrednost nezavisnu od same robe.
Novac je doneo nekoliko prednosti u odnosu na sistem bartera:
Jednostavnost
Novac je pružio jednostavniju i efikasniju metodu razmene. Umesto da se traži odgovarajuća strana za razmenu i pregovara o vrednosti robe, novac je omogućio da se transakcije obavljaju brže i jednostavnije.
Univerzalnost
Novac je bio prihvaćen kao sredstvo plaćanja od strane svih trgovaca i pojedinaca, što je omogućilo lakšu razmenu dobara i usluga na širem tržištu.
Prenosivost i podeljivost
Novac je bio lakše prenosiv i deljiv od većine roba. Umesto da se prenose ili dele velike količine robe za razmenu, novac je omogućio prenos vrednosti putem manjih i praktičnijih jedinica.
Akumulacija bogatstva
Novac je omogućio akumulaciju bogatstva i čuvanje vrednosti tokom vremena. Trgovci i pojedinci su mogli da štede novac i koriste ga za buduće transakcije ili investicije.
Uvođenje novca nije značilo potpuno napuštanje sistema bartera. U nekim slučajevima, Barter se i dalje koristi u posebnim situacijama ili za razmenu specifičnih roba. Međutim, novac je postao prevladavajući sistem razmene zbog svojih prednosti i praktičnosti.
Razvoj novca bio je ključan za napredak trgovine i ekonomskog razvoja!
Evo nekoliko najstarijih i najpoznatijih menjačnica na svetu!
Münze Österreich (Beč, Austrija)
Münze Österreich, poznata i kao Austrian Mint, osnovana je 1194. godine i smatra se jednom od najstarijih menjačnica u svetu. Ova menjačnica je poznata po proizvodnji austrijskih kovanica, uključujući čuvene zlatnike Filharmonija (Vienna Philharmonic).
De Nederlandsche Bank (Amsterdam, Holandija)
De Nederlandsche Bank, poznata i kao Holandska centralna banka, osnovana je 1814. godine. Pored svoje uloge centralne banke, De Nederlandsche Bank obavlja i poslove menjačnice, uključujući razmenu valuta i upravljanje deviznim rezervama.
Bank of England (London, Velika Britanija)
Bank of England, osnovana 1694. godine, jedna je od najstarijih centralnih banaka na svetu. Pored svoje ključne uloge kao centralne banke, Bank of England obavlja i menjačke aktivnosti, uključujući razmenu valuta i upravljanje deviznim rezervama.
Banque de France (Pariz, Francuska)
Banque de France, osnovana 1800. godine, centralna je banka Francuske. Pored toga, Banque de France pruža usluge menjačnice, uključujući razmenu valuta i upravljanje deviznim rezervama.
Federal Reserve Bank (New York, SAD)
Federal Reserve Bank of New York, jedna je od 12 regionalnih centralnih banaka u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova banka je osnovana 1914. godine i igra ključnu ulogu u američkom finansijskom sistemu i obavlja menjačke aktivnosti kao deo svojih funkcija.
Važno je napomenuti da postoje mnoge druge menjačnice širom sveta koje imaju dugu istoriju i renome. Ovi primeri predstavljaju samo nekoliko najstarijih i najpoznatijih menjačnica.
Fotografije i naslovna fotografija: Pixels
