Reč čokolada, izvedena je od klasične reči „Nahuatl“, a naziv „Czoko Latl“ u prevodu sa Navatl astečkog jezika, znači „kakaovo piće“. Pretpostavlja se da kakao kao najvažniji sastojak čokolade, potiče iz južnoameričkih tropskih nizija. Na zlatnoj obali Verakruza u Meksiku, pronađena je posuda u kojoj su otkriveni i ispitani ostaci čokolade, koju su pripremali još preolmeški narodi u periodu približno oko 1750. godine p.n.e.
Čokolada je slatkog ukusa, najčešće braon boje i koristi se kao hrana. Priprema se od pečenih i mlevenih semena kakaa, a najčešće se proizvodi i priprema u obliku tečnosti, paste, kockica, tabli ili se čak koristi kao aromatični sastojak u nekim receptima, tokom pripreme nekih vrsta jela. Čvrste kakao mase sadrže sledeće elemente: alkaloide, flavonoide, kofein, fenetilamin, teobromin i anandamide. Mlečna ili slatka čokolada kako je nazivamo, sadrži kondenzovano ili mleko u prahu. Bela čokolada ne sadrži čvrstu kakao masu, a sadrži mleko, kakao buter i šećer.
Najraniji dokazi o čokoladi i konzumiranju čokoladnih napitaka, pronađeni su u regiji gde je živela civilizacija Olmeks (Olmecs). Najveći deo Mezoamerikanaca računajući i civilizacije Azteka i Maja, pripremala su još u to vreme razna čokoladna pića. Zanimljivo je otkriće pronađeno na arheološkom nalazištu Mokaja (Mokaya) na Pacifičkoj obali Čiapas (Chiapas), a koje datira iz 1900-te godine p.n.e. koje ukazuje na to da su kakao napitci konzumirani još u to vreme.
Još je zanimljivije otkriće koje navodi da je bela pulpa oko samog zrna kakaa, korištena kao osnovni izvor fermentabilnih šećera za proizvodnju alkoholnih pića. Poznato je kako je veliki broj Mezoamerikanaca, konzumirao čokoladna pića. Narodi Azteka i Maja, rado su pila čokoladna pića, a najviše su voleli pripremati piće pod nazivom „Xocolati“ , što u prevodu sa indijanskog jezika „Navatl“ znači „Gorka voda“. Očigledno je što se iz svih ovih informacija i može zaključiti, kako je čokolada prvobitno bila korišćena, kao tečno čokoladno piće.
Zrna kakaa se nakon fermentacije suše, čiste i peku. Da bi se dobila čista zrna jezgra, ljuska se prvobitno čisti od zrna, kako bi samo zrno moglo da se samelje i na taj način dobije kakao masa. Ovom obradom se u suštini dobija neobrađena čokolada, koja ima grubu formu. Kada se postojeća masa zagrevanjem dobije u tečnom obliku, dobija se tečna čokoladna masa. Kada se tečna čokoladna masa ohladi, dobija se čvrsta kakao masa i takozvani kakao buter. Proizvod koji poznajemo kao „čokolada za kuvanje“ nazivaju još i gorkom čokoladom, koja sadrži kakao u čvrstom obliku ili kakao buter u proporcijama, koje variraju i ne sadrže šećer.
U pronađenim dokumentima i hijeroglifima civilizacije Maja, potvrđeno je da je čokolada korišćena osim u svakodnevnom životu, čak i u posebnim svečanim ceremonijama. U jednoj majanskoj grobnici na lokaciji Rio Azul, pronađena je unikatna posuda sa majanskim glifom za kakao, a čak su pronađeni i ostaci čokoladnog napitka. Ovi dokazi ukazuju da su Maje pile toplu čokoladu još 400-te godine. Kako su do 15. veka Azteci stekli potpunu kontrolu nad Mezoamerikom, čak su sam kakao uvrstili i u zvaničnu kulturu svoje civilizacije. Za razliku od naroda Maja, koji su voleli ispijati toplu čokoladu, Azteci su ovo piće pili hladno, ali su u tečnu čokoladu za razliku od naroda Maja, dodavali razne začine kao što su latice Cymbopetalum penduliflorum stabla, čili, allspice, med i vanilu.
Azteci nisu bili u mogućnosti kakao proizvoditi sami, jer im planinski položaj to jednostavno nije dopuštao. Nepogodni vremenski uslovi života na visokim planinama Meksika, jednostavno to nije omogućavao te se zato čokolada na ovim prostorima smatrala pravim luksuzom. Ovaj narod je čak bio u obavezi da deo poreza plaća semenom kakaa, a ovo seme se često koristilo i kao valuta plaćanja. Azteci su na primer, jednu ćurku plaćali sa 100 semena kakaa, a za svež avokado su morali izdvojiti tri semena.
Evropljani do 16.veka nisu znali za tad već popularno slatko čokoladno piće južnoameričkih naroda. Ernas Kortes je bio najverovatnije prvi Evropljanin koji se susreo sa čokoladom, kao toplim penušavim pićem koje je posluživano na Montezuminom dvoru nakon večere. O ovom piću koje je imalo sve veći uticaj na Špance, pisao je španski jezuitski misionar Hoze de Akosta, koji je prvobitno živeo u Peruu, a kasnije i u Meksiku.
Holandski hemičar Konrad van Huten (Coenraad van Houten) 1815. godine uvodi alkalne soli tokom proizvodnje čokolade, što je smanjilo njenu gorčinu. Godine 1828. ovaj hemičar je izumeo i proizveo mašinu, kojom je iz čokolade uklanjana polovina prirodnih masti. Na ovaj način je uspeo znatno smanjiti troškove proizvodnje čokolade, a ujedno je podigao i ujednačio njen kvalitet. Smatra se da je uvođenjem ove inovacije, pokrenuo novu modernu eru čokolade. Nakon izvesnog vremena, 1888. godine se po prvi put pojavljuje i zvanični termin „Čokolader“ (Chocolatier), koji je označavao osobu, koja je proizvodila čokolade.
Smatra se da je Džozef Fraj (Joseph Fry) izumeo i proizveo prvu čvrstu čokoladu na svetu. Džozef je otkrio novi način oblikovanja čokolade, tako što je pomešao sastojke poput šećera i kakao praha. Ovaj tip proizvodnje je bio potpuno presudan u transformaciji iz tečne u čvrstu čokoladu. Ova čokolada je bila poznata i kao „Holandski kokos“. Nakon otkrića Amerike, ispijanje tople čokolade postaje pravo pomodarstvo, a možemo reći i stvar prestiža.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
