Hrana, piće i kultura stola u drevnom Egiptu

Hrana, piće i kultura stola u drevnom Egiptu
Često viđamo na tv ekranima zanimljive reportaže o piramidama, a isto tako u štampanim
medijima i na internetu, interesantne vesti o otkrićima novih odaja u piramidama i atraktivnim
sadržajima pronađenim u tim prostorijama.
A da li ste se ikada zapitali, šta su to faraoni i članovi njihovih porodica, svakodnevno pili i
jeli i čime su se gostili na posebnim slavljima i kako su se za stolom ponašali… Pre nego što
počnemo pisati o tome šta su faraonske porodice konzumirale, moramo prvo napomenuti da
su za vreme gozbi kod njih, postajala i vrlo precizna pravila ponašanja. Moguće je da
mislimo, kako su ljudi iz tog vremena bili aljkavi, pomalo primitvni i da nisu vodili računa o
higijeni i kulturi za stolom, ali…
Rekli smo da su Egipćani u to vreme imali svoja pravila, koja su precizno ukazivala na to
kako se treba ponašati za stolom za vreme jela. Pre jela su obavezno prali ruke u posudama sa
vodom, koje su bile uvek spremne za taj ritual. Sledeće upustvo ukazivalo je na to da se jelo
jede prstima pa je sada potpuno jasno, zbog čega su obraćali veliku pažnju na čistoću ruku.
Egipćani su noževe koristili samo onda, kada su morali seći meso, a prstima su se uvek
koristili najstariji. Jasno pravilo obavezivalo je sve one koji su bili za stolom da sede uspravno
i nikako da ne mljackaju otvorenim ustima. Da li su vam ova pravila poznata, još od vremena
kada ste bili deca? Zanimljivo je bilo to što su faraoni poštovali svoje sluge i uvek kada su oni
sa jelom završili, slugama su dozvoljavali da sa gozbom nastave, naravno sa onim što je od
hrane i pića ostalo.
„Nemojte gledati u hranu“! Smatralo se izuzetno nepristojnim, ako gledate u hranu koju
jedete pa makar to bio i posluženi golub. „Nemojte bespotrebno trošiti hranu“! Ovo je pre
svega važilo za ostatke hrane, hrane koja se nije pojela. Hrana se nije smela bacati, već su se
ostaci te hrane, davali životinjama. I da ne poverujete da je čak u drevnom Egiptu bilo
reciklirano, sve ono od hrane što je moglo da se baci, ali nije. Da li je moguće da su čak
Egipćani bili ispred nas u reciklaži, koliko vidite… moguće je! Sigurno ste čitali razne
statistike, koliko čovek u savremenom dobu, dnevno baca hrane u smeće. E pa vreme je da
neki pročitaju ove redove i nauče nešto od drevnih Egipćana.
Ljudi iz bogatijih slojeva društva, jeli su meso od krava i ovaca, mada je na meniju uvek bilo i
meso teladi, goveda, pataka, gusaka, golubova pa čak i roda. Meso je u to vreme bilo izuzetno
skupo, jer je u Egiptu bilo izuzetno malo pašnjaka sa travom za ovce, krave i druge životinje.
Neki sveštenici su svinje povezivali sa zlim bogom Set, tako da deo Egipćana, svinjsko meso
nije konzumirao iz tog ubeđenja. Razlike između klasa je svakako bilo, ali su jedni i drugi u
jednom bili potpuno isti. Egipćani su jeli raznovrsna jela, ali su posebnom pažnjom vodili
računa o zdravlju, jer su i siromašni i bogati, gledali da konzumiraju što više povrća i voća.
Bogati su jeli na stolovima čije su ploče bile od zlata, srebra, bronze i fajanca, a siromašni su
jeli na zemljanim stolovima. Iako su bogati imali stolove, većina Egipćana svejedno iz koje
klase, jeli su na podu na kome je bila podloga od trske.
Zanimljivo je da su neka naučna ispitivanja dovela do zaključka da se neki tip jela iz vremena
drevnog Egipta i dan danas priprema i konzumira. Kuvana kao i pečena jela na žaru koja se

pripremaju u današnje vreme, pripremana su još za vreme vladavine faraona. Najsnažniji
utisak ostavlja informacija, koja kaže da su Egipćani još u njihovo vreme imali saznanja o
sastavu i kvalitetu zdrave hrane i pojedinih sastojaka, mnogo ranije pre identifikacije vitamina
u modernijem dobu. Oni su znali da određena jela uz korišćenje određenih sastojaka,
pozitivno utiču na oporavak jetre kod pacijenata, naročito onih koji su oboleli od tada poznate
bolesti pod nazivom „noćno slepilo“, koja je nastajala zbog nedostatka vitamina A. Faraone je
posebno oduševljavao pikantan ukus pečuraka pa su čak zabranili branje i pripremu pečuraka
svima, koji nisu članovi faraonske porodice.
Za najranije da kažemo ukvasivanje testa, Egipćani su saznali sasvim slučajno, kada su
primetili da je jedan deo testa postao kiseo. Kiselo testo su dobijali, mešanjem vode, jednog
tipa brašna, soli, mlevenih oraha i kvasca. Međutim egipatski hleb nije bio nimalo ukusan i ne
baš mekan. Razlog tome je bio pesak, koji je prodirao u brašno koje se dobijalo mlevenjem
žitarica. Nikakva mogućnost nije postojala, kako bi tadašnji pekari eliminisali zrna peska iz
brašna. Prisustvo peska u hlebu pravilo je velike zdravstvene probleme tadašnjim ljudima, pre
svega jer je pesak štetio zubima, jer su zrna peska strugala zub i oštetila ga čak do samog
korena.
Kod Egipćana je piće bilo izuzetno važan deo obroka. Međutim poznato je da su za vreme
drevnog Egipta siromašni pili pivo, a bogati vino. Vino su pravili tako, što su izabrali velike
količine grožđa koje su snažno pritiskali, kako bi sav sok izašao u pripremljena korita.
Isceđeni sok od koga se vino tada pravilo, smeštano je u glinene posude na kojima je bio
ubeležen datum proizvodnje, kao i naziv vinograda, možemo reći slično današnjem
pripremanju i obeležavanju proizvedenog vina.
Oni koji su posedovali manje novca, proizvodili su pivo i svako onaj ko je pravio neku svoju
žurku kod kuće tu žurku su nazivali „Kuća piva“. Drevni Egipćani su svoje pivo proizvodili
od napola ispečenog hleba od ječma, koji su zatim stavljali u vodu u koju je već bio stavljen
ječam. Kako je u tako pripremljenom pivu bilo grudvica, dobijenu smesu su pre ispijanja
procedili.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay