Mali jugoslovenski putnički automobil „Zastava 750“, više je poznat pod nazivima „Fića“, „Fićo“, „Fićko“ i „Fičko“. Ali da vas u priču o Fići, povedemo od samog početka…
Nakon završetka drugog svetskog rata, Fiat-om u Italiji je od 1946. do 1966. godine rukovodio italijanski industrijalac Vitorio Valeta (Vittorio Valetta). Pogoni Crvena Zastava bili su tokom drugog svetskog rata oštećeni ili čak potpuno uništeni, a 1948. godine je izvršena kompletna rekonstrukcija pogona. Međutim ubrzo se pogoni iz Kragujevca sele u Sarajevo i Travnik.
Putnički automobil „Zastava 750“, više je poznat pod nazivima „Fića“, „Fićo“, „Fićko“ i „Fičko“
Kako su proizvodne hale u Kragujevcu ostale prazne, razmišljalo se o tome kako da se pokrenu kapaciteti i na taj način opet uposle radnici koji su ostali bez posla. Referendum radnika 23. avgusta 1953. godine, odlučuje da se izdvoji dotadašnja dobit i uloži u razvoj automobilske industrije. Godine 1954. započinje proizvodnja putničkog automobila Fijat 1100B i Fijat 1400BJ, a 1955. godine na čelo Zavod postavlja se mašinski inženjer Prvoslav Raković. Međutim po Rakoviću ova dva modela su više bila primerena funkcionerima, a ne narodu.
Glavni Fijatov inženjer u Italiji Dante Đakoza (Dante Giacosa), dobio je od strane Valeta instrukcije i izuzetno težak zadatak da uz skromna finansijska ulaganja osmisli novi putnički automobil. Rukovodstvo Fijata nije bilo zadovoljno prodajom čuvenog auta „Topolino“ i zbog toga su morali osmisliti mali auto koji je mogao prevesti četiri putnika. Dante uspeva da osmisli i proizvede automobil „Fijat 600“ koji je po mnogima najpopularniji i najuspešniji Fiat automobil svih vremena. Novi Fijatov automobil bio je po prvi put promovisan 9. marta 1955. godine na sajmu automobila u Ženevi.
„Fijat 600“ bio je mali četvorosed, koji je od pređašnjeg modela bio kraći za 130 milimetara i koji je bio postavljen na samonoseću karoseriju koja je posedovala dvoja vrata. Fića je dobio četvorotaktni motor od 663 kubika i 16 kilovata, tačnije posedovao je 21,5 KS, a bio je postavljen iza zadnje osovine. Pogon automobila bio je na zadnjim točkovima, kao i nezavisno kočenje na sva četiri točka. Kućište menjača kao i diferencijala izliveni su od alumijuma, osim naravno bloka motora.
„Fijat 600“ je po mnogima najpopularniji i najuspešniji Fiat automobil svih vremena!!!
Ceo autić je težio samo 585 kilograma, imao je nezavisno oslanjanje na sva četiri točka, a mogao je razviti brzinu do 100 km/h. Fijat 600 je za kratko vreme postao izuzetno polularan auto, pre svega zbog njegove ekonomične potrošnje sa potrošnjom benzina od 5,8 do 6,8 litara na 100 km.
Prvoslav Raković je pri jednoj poseti fabrici automobila Fiat, video po prvi put „Fiat 600“. U tadašnjoj Jugoslaviji u to vreme je bilo registrovano 28.394 automobila, a obzirom da je kupovna moć u to vreme bila mala i standard nizak, moralo se razmišljati o proizvodnji automobila koji bi po ceni bio prihvatljiv za širu publiku. Po povratku iz Italije, Raković tadašnjem državnom vrhu predstavlja izuzetno ambiciozan plan „nacionalnog vozila“. On je predložio izgradnju nove hale za montažu vozila, proizvodnju delova, obuku radnika i inženjera koji bi radili na proizvodnji automobila, kao i serijsku proizvodnju putničkog automobila namenjenog seljacima i radnicima. Procenjeno je da bi bilo potrebno proizvesti i prodati minimum 10.000 vozila, kako bi fabrika bila rentabilna.
Državni vrh Jugoslavije je odobrio Rakovićev predlog, a kako sama fabrika nije imala novca za ulaganje, kredit joj je odobrio Fiat. Proizvodnja čuvenog Fiće započinje 1955. godine i planirano je da se proizvede 83.000 Fiata 600 za čiju je proizvodnju dobijena licenca od strane Fiata. Započetom proizvodnjem u prvoj godini, bila je planiarana proizvodnja 1000 automobila godišnje. Na početku proizvodnje Fiata 600 radilo se samo na montaži, a kasnije je započeta i proizvodnja delova.
Proizvodnja čuvenog Fiće započinje 1955. godine!
Tokom 1960. godine Zastava je u svoju proizvodnju uvrstila Fiat 600D, koji je posedovao motor od 767 kubika snage 16kW, koji je imao 22KS pri 4600 obrtaja. I tada se odlučuje da se dotadašnji naziv modela Fiat 600D promeni u Fiat 750. Ovaj noviji model, imao je mogućnost da razvije brzinu do 110km/h.
Sedamdesetih godina rukovodstvo fabrike automobila Zastava, odlučuje da u proizvodnju uvrsti model pod nazivom Zastava 750M sa motorom od 767 kubika, a od 1.09.1981. godine uvodi se termostatski kontrolisani sistem hlađenja.
Veliku promociju Fića je imao zahvaljujući filmu Nacionalna klasa u kome je glavni akter bio Dragan Nikolić sa nadimkom Floyd. Ako pitate stariju generaciju, reći će vam da su sa Fićom putovali na one destinacije na koje se u novije vreme leti avionom. Pisac ovog teksta je sa svojim roditeljima i sestrom iz Novog Sada, putovao bez ikakvih problema više puta do mađarskog jezera Balaton. Jeste da nam se tokom puta jednom otvorila hauba pa tata nije ništa tog trenutka video, ali i taj problem smo rešili i bezbedno se zaustavili i put nastavili.
Radnici Zastave su preimenovali zvaničan naziv „Zastava 750“ u nezvaničan i najpoznatiji nadimak „Fića“
Verovatno veliki broj vas ne zna odakle potiče naziv „Fića“ i možemo reći da je kum imena Milorad Dobrić koji se bavio karikaturom. Njegov poznati crtani lik u brojnim karikaturama zvao se „Kurir-Fića“ pa su radnici koji su ovaj nadaleko popularni autić proizvodili, preimenovali zvaničan naziv „Zastava 750“ u nezvaničan i popularan „Fića“.
Fića je te 1958. godine koštao 600.000 dinara, a kupci su u to vreme morali čekati i po godinu dana i više da bi ovaj popularni autić mogli preuzeti. Kao što je to slučaj u mnogim životnim okolnostima i tada se do Fiće ponekad dolazili preko debele veze. Zanimljivo je da se Fića proizvodio konstantno, ali se zna da je 20 dana bio farban u jednu, narednih 20 dana u drugu boju i tako u krug. Fiću je naš narod stavljao na razne testove od dugačkih putovanja po svetu pa čak do uprezanja i vuče drljače, ali je to naš Fićko sve stojički izdržao. Kažu da je jedan Fića putovao čak do Indije i nazad i to bez ikakvih problema i naravno bez ijednog kvara.
Ljubav na prvo kvačilo-Fića!!!
Verovatno uz Bubu i Reno 4 ne postoji auto koji se od Fića može bolje skockati da izgleda kao bombona. Znam momka koji je svojevremeno u Fiću uložio neverovatnih 6000 ondašnjih maraka. Samo ozvučenje je koštalo oko 3000 maraka i bilo je smešteno u zadnjem delu unutrašnjosti Fiće. Kada je vlasnik „odvrnuo“ ozvučenje do trojke, ceo Fićko je odskakao od radosti. I šta reći više za preslatkog Fiću osim definicije koja kaže: Ljubav na prvo kvačilo-Fića!!!
fotografije: Pixabay
