Đumbir (lat. Zingiber officinale) cvetna je višegodišnja biljka, koja može da naraste do jednog metra visine. Nalazi se u porodici Zingiberaceae, kojoj pripadaju kardamom, galangalom i kurkuma. Tropska je biljka, a njena stabljika podseća na trsku. Cvetovi su bledo žuti sa ljubičastim delovima, koji rastu direktno iz korena na posebnim izdancima. Udaljeni srodnik ove biljke je Asarum, koji uglavnom zovu divljim Đumbirom zbog njegovog sličnog ukusa.
Najpoznatija je po svom korenju, a gomoljasta je biljka iz porodice ljiljana. Ova biljka se danas uzgaja širom sveta, uključujući Afriku, Aziju, Karipska ostrva i Indiju. Ova biljka je najverovatnije nastala kao zemljana flora nizijskih tropskih šuma u regiji indijskog podkontinenta sve do Južne azije. Ovo je deo sveta gde je njeno uzgajanje izuzetno masovno, a među zemljama koje količinski proizvedu Đumbir su Kina i Indija. Ova lekovita biljka se može pronaći i u tropskim i subtropskim regijama kao što su Malezija, Japan, Australija i Havaji. Zbog kombinacije nekoliko boja tokom cvetanja, Đumbir se često sadi oko subtropskih domova kao dekoracija.
Đumbir je po svom korenju gomoljasta biljka iz porodice Ljiljana!
Đumbir potiče iz indijskog potkontinenta i tropskih prašuma, a ima ga i u Južnoj Aziji. U ovim regijama ova biljka pokazuje znatne genetske varijacije. Mada mnogi smatraju da ova lekovita biljka potiče iz Kine. Poreklo reči Đumbir potiče od stare engleske reči Gingifera koja se koristila u 14. veku od srednjovekovne latinske reči Gingibera, Grčke reči Zingibera, reči Singabera iz srednje Indije i sanskritske reči Srngaveram. U prevodu sa sanskritskog reč „Srngam“ je značila Rog, a „Vera“ Telo. Ova reč je najverovatnije opet bila prihvaćena u srednjoj Engleskoj i to iz stare francuske reči Gingibre.
Kao jedan od prvih izvezenih začina iz orijentalnih zemalja, Đumbir je u Evropu stigao tokom vremena kada se trgovalo začinima. Poznato je i da su ovu biljku koristili Rimljani i Grci. Koren ove biljke se koristi već vekovima duže od 5000 godina, kao narodni lek, ali i kao začin. Smatra se jednom od najvažnijih biljaka u ajurvedskoj medicini. U novije vreme se uzgaja u Indiji, Japanu, Americi, ali i u našim krajevima. Đumbir je poznat kao začin, mada se hiljadama godina koristi kao lek, ali i za ulepšavanje.
Sirovi Đumbir poseduje: 79 % vode, 18% ugljenih hidrata, 2% proteina i 1% masti, 80 kalorija, sadrži umerene količine vitamina B6 (12% dnevnih vrednosti DV), dijetetske minerale, a ima nizak sadržaj hranljivih sastojaka. Poseduje u sebi velike količine minerala, kalijuma, vitamin B i C, eterična ulja, bakar, magnezijum i mangan, ugljenih hidrata, proteina, masti, a poseduje i manje količine niacina i pantonske kiseline. Đumbir je još bogat i gingerolom, potpuno prirodnim sastojkom koji poboljšava varenje, preciznije rad creva. Kada se koristi u prahu kao začin u količini od 5 grama ima zanemarljiv sadržaj esencijalnih nutrijenata sa izuzetkom mangana.
Zbog antihistaminskog delovanja, koristi se u lečenju alergija!
Sprečava nastajanje čira, zahvaljujući lučenju sluzi, a ujedno sprečava i oštećenje sluznice žuči. Sprečava grčeve, ublažava nadutost, podstiče i olakšava varenje, kao i probleme sa želucem. Efikasan je i protiv proliva koji je uzrokovan bakterijom E.Koli, a sve zahvaljujući Zingeronu sastojku koji daje ljutinu Đumbirovom korenu. Đumbirovi sastojci sprečavaju proces biosinteze prostaglandina, koji je ujedno i uzročnik upale. Lečenje artritisa Đumbirom, premašuju rezultate u lečenju konvencionalnim lekovima. Leči reumu, smanuje upale, ublažava mučninu, pomaže kod raznih alergija, uništava patogene organizme, smiruje razdražljivost, poboljšava izbacivanje vode iz organizma, ai sprečava širenje stanica raka.
Đumbir se primenjuje tokom lečenja osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, kao i bolesti vezivnog tkiva te mišićno-koštanog. Zbog antihistaminskog delovanja, koristi se u lečenju alergija, jer ima antibakterijsko, analgetsko i i smirujuće delovanje. Dostupan je u sirovom obliku, ukiseljen, ušećeren , kao i u prahu. Kada ste u prilici, uvek gledajte da kupite svež Đumbir, a ne suv, jer u svežem obliku sadži više gingerola. Pre kupovine obavzno proverite u kakvom se stanju nalazi, jer nije dobar ako je plesniv i gladak. Izuzetno je efikasan lek protiv mučnine, jer ne izaziva prateće prateće pojave poput omamljenosti. Oblozi od Đumbira su izuzetno efikasni kod ukočenog vrata, bolova u leđima, bolova prouzrokovanih artritisom i reumatizmom. Oblozi pomažu i kod problema sa astmom, bronhitisom, upale bubrega i jetre grčeva u želucu.
Mladi rizomi Đumbira su izuzetno mesnati, sočni i imaju blagi ukus. U nekim zemljama ga konzerviraju u siržetu ili ga koriste kao začin pri kuvanju mnogih jela. Može se skuvati u vodi i tako dobiti čaj izuzetno neobičnog ukusa, koji je izuzetno koristan za zdravlje. Neki narodi ga stavljaju u vina i slatkiše, a sok od Đumbira se koristi kao začin u indijskim receptima. Možemo reći da je Đumbir ključni sastojak u indijskoj kuhinji, kako u jelima pripremanim sa mesom, ali i tokom pripreme vegetarijanskih jela.
Čest je začin u receptima u kuhinjama Japana, Vijetnama, Koreje i Južno Azijske kuhinje prilikom pripremanja jela od mesa, morskih plodova pa čak i u vegetarijanskim jelima. Ključni sastojak u spravljanju letnjeg jogurtskog napitka kako zovu „Sabharam“ je upravo kora Đumbira, a za pripremu napitka se koristi još i so i zeleni čili. Zanimljivo je da se Đumbir u prahu u Indiji koriti za pripremu prehrambenih preparata. Najpopularniji preparat je „Katlu“ (mešavina oraha, šećera, gumene smole i ghee). Ovaj preparat se preporučuje naročito trudnicama i ženama koje imaju zdravstvenih problema.
Đumbir je ključni sastojak u indijskoj kuhinji!
Ova biljka se u Japanu koristi za pripremu Gari i Shoga kao grilovan ili sirov za pripremu tofu ili rezanaca. U Japanu ovu biljku koriste čak i za pravljenje bombona pod nazivom „Shoga no sato zuke“. U Koreji se koristi u tradicionalnom Kimčiju, kao isceđeni sok ili samleven. U Burmi se koristi u proizvodnji lekova, kao glavni sastojak. Na tajlandu Đumbir zovu Khin, a najčešće se koristi tokom pripremanja raznih pasti. U Indoneziji od njega prave napitak pod nazivom „Vedang Jahe“, koji se priprema od palminog šećera i Đumbira.
Na Filipinima kuvaju čaj od ove biljke, a čaj zovu „Salabat“. U Vijetnamu ovu lekovitu biljku dodaju u supu naziva „Canh khoai mỡ“, koja se priprema od jaja i škampa. U Kini se Đumbir koristi u pripremi mnogih jela od ribe, a koren se najčešće uparuje sa mesom tokom kuvanja. Zanimljivo je da se kandirani Đumbir često koristi za proizvodnju jednih kineskih bombona. U Engleskoj su otišli i korak dalje u primeni Đumbira, jer od ove biljke prave vino. Đumbirsko vino kako ga nazivaju se pakuje i tradicionalno prodaje u zelenoj staklenoj boci.
Istraživanja nisu potvrdila štetnost konzumiranja Đumbira tokom trudnoće iako postoji sumnja na rizik od mutagenosti. Kod pojedinca je moguća alergijska reakcija na ovu biljku, koji dovodi do osipa. Postoji i mogućnost još nekih neželjenih reakcija, poput opekotina a naročito ako se uzima u vidu praha. Zbog toga je najbolje da se pre konzumiranja Đumbira konsultujete sa lekarom ili firmom koja nudi đumbir i preparate , ako imate saznanje da je vaš organizam preosetljiv prilikom korišćenja nekih biljaka. Osobine Đumbira znatno zavise i od brojnih faktora, kao što je segment ili sorta biljke, kao i metode pripreme (da li su kuvani ili sušeni).
tekst: Hedonist magazin
fotografije: Pixabay
