Šta je Sremuš

April i maj su meseci divljeg luka u narodu poznatog kao medveđi luk ili Sremuš, koji još zovu i „ubica otrova“. Naime, nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao Sremuš, zbog čega ga treba jesti što češće. U proleće je najdelotvorniji, predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina, koji su se tokom zime nataložili u organizmu.

Biohemičari tvrde da je Sremuš čak zdraviji od belog luka, a zbog obilja alina koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Listovi sremuša sadrže obilje vitamina C, minerale i eterična ulja. Lukovice imaju sedam do osam puta manje vitamina C od listova. Osobe sa gastritisom ili nekim drugim problemom sa varenjem, treba da izbegavaju lukovice ili da ih konzumiraju pošto su prethodno natapane u toplom mleku dva do tri sata.

Ljubitelji sremuša bi trebalo da budu veoma oprezni prilikom branja ove biljke, jer na livadama i obodima pašnjaka vreba sličan njemu, a veoma otrovan mrazovac. Veoma je sličan sremušu pa bi trebalo posebnu pažnju obratiti prilikom branja ove zdrave i ukusne samonikle biljke.

Mrazovac spada u red veoma opasnih biljaka, jer sadrži supstancu „Kolhicin“, a posledice trovanja ovom biljkom mogu biti fatalne, jer ne postoji protiv otrov. Simptomi trovanja mrazovcem su: stomačne tegobe, mučnina, grčevi, usporeno disanje, povraćanje, problem sa jetrom i dehidratacija organizma, koju izaziva otrov iz biljke.

Jedini i možda najsigurniji način da ih razlikujete je miris. Naime, lišće sremuša (medveđeg luka), eliptični listovi zašiljenog vrha, intenzivne su zelene boje koji se pri dnu sužavaju u dugu peteljku i najčešće ih ima dva ili tri, za razliku od lišća otrovnog Đurđevka (koji je takođe sličan sremušu) i mrazovcu, a miriše na beli luk. Ako niste sigurni, protrljajte ga prstima i pomirišite.

Za čega je Sremuš dobar:

Glava: ublažava glavobolju, usporava proces starenja, štiti od moždanog udara, podiže opštu otpornost organizma.

Pluća: olakšava tegobe kod respiratornih bolesti, iskašljavanje i pražnjenje sinusa, pomaže kod gripa i prehlade.

Srce: jača srce i krvne sudove, prevenira kardiovaskularna oboljenja, arteriosklerozu, štiti od infarkta, reguliše krvni pritisak.

Krv: snižava loš holesterol i masnoće u krvi, čisti krvotok.

Stomak: smanjuje tegobe kod gastritisa i čira, podstiče lučenje supstanci koje štite sluzokožu želuca, pozitivno deluje protiv parazita, povoljno utiče na normalizaciju crevne flore, prevenira bolesti jetre i organa zavarenje.

Zbog velikih delotvornih svojstava sremuša naš profesionalni kuvar Bojan Čitlučanin za vas sprema Čorbu od Sremuša. Sveži Sremuš u frižideru čuvati najduže oko nedelju dana, ali je poželjno da ga odmah iskoristite.

Čorba od Sremuša

Sastojci:

1 glavica crnog luka-1 kafena šolja belog vina

1 kockicu putera-voda

Maslinovo ulje ili obično 2 krompira

1 kašiku bujona od povrća u prahu ili kockicu, 100g sremuša

 so, biber, muskatni oraščić, 100 ml  pavlake za kuvanje

½ Limuna

Način pripreme:

Crni luk iseckati sitno. U šerpu sipati maslinovo ili obično ulje, kockicu putera i propržiti crni luk. Krompir oguliti i iseći na kocke, dodati u šerpu sa lukom i pržiti 3 minuta. Naliti sa belim vinom, kada vino ispari sipati hladne vode. Dodati kašiku bujona u prahu ili 1 kockicu za supu od povrća. Poklopiti i kuvati na nižoj temperaturi oko 15 minuta. Za to vreme ćemo iseckati Sremuš na sitno. Čorbu posoliti i pobiberiti, a zatim narendati malo muskatnog oraščića. Pred kraj kuvanja, dodati iseckani Sremuš i kuvati 2 minuta i još dodati pavlaku za kuvanje. Potom sve staviti u blender i lepo izmiksati. Kad je čorba gotova, iscediti  ½ limuna, promešati i uživati u prekrasnim ukusima divljeg luka.

Čorba je izuzetno ukusna, jako brzo se sprema i što je najvažnije, delotvorna za vaš organizam. Ukoliko Vam se dopao recept pošaljite nam Vaš komentar.

email: citlucaninbojan@gmx.at

Video za ovaj recept možete pogledati ovde:

www.youtube.com/watch?v=J82-BmfxsGk&t=70s

tekst: Bojan Čitlučanin
foto: Pixabay ; Bojan Čitlučanin