Biljna ulja se mogu se definisati samo kao biljna ulja, koja su u tekućem stanju pri sobnoj temperaturi. Ona se mogu definisati još šire, bez obzira na stanje materije na određenoj temperaturi. Zbog toga se čvrsta biljna ulja, ponekad mogu nazvati i biljnim mastima.
Za razliku od tih triglicerida, biljni voskovi nemaju glicerin u svojoj strukturi. Iako mnogi delovi nekih biljaka mogu dati ulje, biljna ulja se najčešće dobijaju ekstrakcijom iz semena biljke. Ova ulja su takođe esteri masnih kiselina od kojih su neki izuzetno potrebni za naše telo. Biljno ulje je u suštini triglicerid, ekstrahovan iz biljke, a može se koristiti u lečenju, prehrani, ali i kozmetici. Proces proizvodnje biljnih ulja, uglavnom uključuje uklanjanje ulja iz biljaka, a uglavnom iz semenja biljaka. Ulje se može dobiti mehaničkom ekstrakcijom pomoću ekstrakcije sa uljem ili hemijskim rastvaračem koristeći rastvor. Tako dobijeno ulje može se pročistiti, ako je potrebno i hemijski modifikovati.
Proces proizvodnje biljnih ulja, uglavnom uključuje uklanjanje ulja iz semena biljaka!
Mehaničkom se ekstrakcijom uopšteno smatra presovanje ili drobljenje, a ovom metodom najčešće se proizvodi kokosovo i maslinovo ulje. Ova metoda proizvodnje hladno presovanih ulja, najčešće se koristi u Evropi i Americi. Prese za ceđenje ulja, najčešće se koriste u zemljama u razvoju, jer bi za proizvođače u tim zemljama druge metode ekstrakcije bile neisplative. Biljna ulja dobijena hemijskom ekstrakcijom, daju veće prinose i na neki način je proizvodnja jeftinija, ali naravno u obradi velikih količina.
U svetu postoji oko 300 vrsta biljnih useva od kojih se biljna ulja mogu izdvojiti. Hladna presovana ulja se dobijaju mehaničkim ceđenjem semena uljarica za razliku od industrijski dobijenih ulja, koja nastaju hemijskim postupcima, prilikom kojih se seme uljarica potapa u heksan. Hladno ceđenja ulja u potpunosti zadržavaju skoro sve hranjive sastojke za razliku od industrijski dobijenih ulja, a naročito esencijalne masne kiseline, kojima seme obiluje i potpuno su prirodne, a time i zdravije.
U mnogim kulturama drevnih antičkih vremena, korištena su ulja dobijena iz biljaka. U Čarlstaunu (Charlestown) u poznatom State Parku (State Park) u Indiani, arheolog Bob Mekkulog (Bob McCullough) otkrio je kuhinju, koja datira od pre 4000 godina. Ovaj naučnik je pronašao dokaze iz ove kuhinje, koji ukazuju da je tadašnji čovek, koristio komade stena da bi drobio plodove oraha, a da je ulje dobio kuvanjem ploda oraha u vreloj vodi. Arheološki dokazi iz današnjeg Izraela i Palestine opet dokazuju da su ljudi od 6000-te do 4500. godine pre Nove ere od maslina proizvodili maslinovo ulje.
Hladna presovana ulja se dobijaju mehaničkim ceđenjem semena uljarica!
Nedavni hit među ljubiteljima prirodnog tretmana i prirodne kozmetike, jesu biljna ulja dobijena ekstrakcijom semena CO2. Ovaj tip ulja poseduje u sebi veliki deo esencijalnih masnih kiselina, a među njima je i jedan od najređih, kao što je stearidonska masna kiselina. Iako mogu postojati česte i neobične kombinacije masnih kiselina. Za biljna ulja, koja uglavnom koristimo za negu kože, ali još važnije i za prehranjivanje, najvažnije je da su hladno presovana i nerafinisana.
Sve ovo je izuzetno važno da bi ulje sačuvalo svoje vredne sastojke, složene i jednostavne nezasićene masne kiseline, vitamine arome, flavonoide i lecitin. Naziv „biljno ulje“ na etiketama za pakovanje hrane, često se navodi u popisima sastojaka bez navođenja biljke iz koje je napravljena. To se najčešće radi, ako je ulje koje je u proizvodu manje poželjno za potrošača (palmino i sojino ulje, kanola i ulja od šaflera). Dok se opet kokosovo i maslinovo ulje smatra poželjnim.
Ulja su izuzetno važna u prehrani bolesnih, ali i zdravih ljudi, jer osiguravaju potrebnu energiju, osiguravaju jelima teksturu, a ujedno omogućavaju prijatan miris i ukus, koji ujedno i jača apetit.
Neophodna su za produkovanje i rast seksualnih prostaglandina i hormona, kao što su korištenje i apsorpcija u mastima topljivih vitamina A, D, E i K. Velike da kažemo zdravstvene vrednosti u uljima, donosi i obilje vitamina E. Biljna ulja su izuzetno važna za zdravlje organizma, jer usporavaju starenje i povećavaju nivo seksualnih hormona. Za razliku od hladno ceđenih ulja u toku dobijanja industrijski rafinisanog ulja, uništavaju se korisni sastojci, koji se nalaze u semenu uljarica, uništavaju esencijalne masne kiseline, nužne za zdravlje čovekovog organizma.
Velike zdravstvene vrednosti u uljima, donosi obilje vitamina E!
Poznato je da industrijski dobijena rafinisana ulja, inače bogata transmastima, udvostručuju neželjene posledice za zdravlje organizma. Na žalost ova ulja povećavaju i mogućnost dijabetesa, dupliraju rizik od srčanog udara, štetno deluju na vid kod dece, sprečavaju detoksikacije jetre, ometaju reproduktivne funkcije i povećavaju rizik od dobijanja raka prostate i dojke.
Biljna ulja mogu sprečiti i pozitivno uticati na pojavu mnogih bolesti, jer su bogate phytonutrientima. Oni su izuzetno važni za zdravlje ljudskog organizma, jer pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem. Oni smanjuju nivo holesterola, jačaju zidove krvnih žila, poboljšavaju elastičnost kože i ojačavaju koren kose i samu kosu.
Uprkos mišljenjima pojedinaca da je sav loj koji ulazi u organizam štetan, to nije sasvim tačno. Veliki broj masti može čak pomoći u održavanju odgovarajuće telesne težine, kao i normalnog funkcionisanja živčanog sistema i kardiovaskularnog sistema.
Ako želite da biljna ulja pozitivno utiču na zdravlje vašeg tela, morate ih ispravno koristiti. Većina nas kada se spomene ulje, pomisli na suncokretovo ulje, koje koristimo u kuhinji za pripremu mnogih jela putem prženja i pohovanja. U poslednje vreme je u kuhinjama mnogih porodica, a naročito profesionalnih kuvara, sve više popularno pa i korisno, korištenje zdravijih biljnih ulja, koja se dobijaju hladnim ceđenjem ili presovanjem. U uljima dobijenim ovim tehnikama, nema narušavanja hranjljivog sistema ulja. Prednost je takođe da se dobiju proizvodi bogati esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima i omega 3 masnim kiselinama.
Biljna ulja mogu sprečiti i pozitivno uticati na pojavu mnogih bolesti!
Ova ulja se vrlo često koriste kao ulja, koja se stavljaju u salate. Industrijska ulja dobijena uljem u fazi proizvodnje, prolaze kroz najmanje šest stepeni rafinisanja, kao nerafinisana uopšte nisu korisna za ljudsku potrošnju. Dok su hladno presovana ulja potpuno zdrava i čista i ne moraju proći kroz različite faze rafinisanja.
Jeste da je industrijska prerada uljarica u svakom slučaju što se finansija tiče, isplativija od tradicionalnog mehaničkog ceđenja i da ima duži vek trajanja, ali ovaj tip ulja nema apsolutno nikakva pozitivna delovanja i uticaj na zdravlje ljudskog organizma. Opet sa druge strane, treba izbegavati rafinisana ulja poput kukuruza, suncokreta, uljane repice i ulja iz pamučnog semena, jer mogu škoditi zdravlju čoveka.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
