Ja Sam Darko, imam 40 god iza sebe ugostitelj sam po profesiji i živim u nemačkoj koju baš preterano i ne volim, čak smatram da ovde živi samo onaj ko mora tu da živi, što je i jedan od razloga zašto obožavam da putujem ili odem daleko odavde. Ljudi su toliko hladni, mrzovoljni, nezadovoljni u nemačkoj da sam se jednostavno zaljubio u jugoistočnu Aziju posebno Tajland. U ovoj reportaži ću vam pisati zašto su me ove zemlje privukle da u njima tako često boravim. Pa hajde da krenemo od samog početka i prvog dolaska u meni toliko opuštajući Tajland. Inače na ideju za ovim delom sveta me je naveo dečko iz Italije koga sam slučajno upoznao u Amsterdamu, koji ovde dolazi kako bi prezimeo ili zaživeo 🙂
Gledajući nekoliko blogova na youtubu pri dolasku kući, uzimam kartu već posle 3 dana mada i dalje guglam sve vezano za ovaj meni do tada tako nepoznati deo sveta. Mogu da kažem samo da pri dolasku gde me dočekalo lepljivih 32 C u tada mesecu martu, moja očekivanju ni malo nisu bila razočaravajuća, čak suprotno. Ljudi su toliko prijatni, srdačni i čine sve kako bi se vi osećali prijatno. Tu su i prevaranti koji vrebaju bukvalno svuda gde ima i turista. Vremenom sam izbegavao te turističke utabane staze, što i danas činim. Bukvalno ne ulazim u lokale ili krajeve gde vrvi od njih i kojih ima skoro svuda.
Mislim da je Bangkok i najposećeniji grad na svetu pa je i meni teško da mu se otrgnem. Sećam se pri prvom sletanju aviona, kako me taksista sve vreme zapitkivao kojom rutom da vozi dal l’ levo da se skrene, možda je kraće desno. Tražim mu da zastane jednom prilikom, kako bih mu objasnio da je on prvi tajlanđanin koga u životu srećem, a da sam Bangkok viđao isključivo na tv ili po nekim zastrašujućim filmovima do sada. Mogu reći da taksista može da bude ovde svako, pojma nemaju o gradu u kome žive i to njih tvrdim čak 90 posto! Sećam se da me usput pitao da me ostavi negde u blizini na nekom jedva razumljivom TajGleskom. Kako smo negde u cik zore stigli, tražim već njemu smorenom da me otprati do recepcije, koja je ovde na otvorenom, kao i većina lokala u ovom delu sveta, kako bi bio siguran da je stvarno moj smeštaj u pitanju. Sledećeg dana zujajući uzavrelim Bangkokskim ulicama, već pokušavaju da me izvaćare na svakom koraku. Turistički kraj je u pitanju, okolina Khao San, ulice gde vrvi od begpekera celoga sveta. Izbegavam mesta gde su oni i ostali turisti iz prostog razloga, jer su svuda secikese raznorazni hohštapleri, koji pokušavaju da ti uvale sve i svašta ili izvaćare na neke najgluplje fore. Razmišljam kako bi da nema njih, ovo bilo možda i najlepše mesto na planeti zemlji. Moj savet vama jeste, pokušajte da nađete smeštaj-restoran, šta god, isključivo gde su lokalci, jer ćete tamo i osetiti onaj pravi gostoljubivi iz srca iskreni Tajland! Bangkok kao grad je top u svakom pogledu, nikada ne spava i u 3 sata noću će svaka devojka moći da prošeta gde god poželi.
Jedini problem su nesnosne vrućine, tokom kojih se lepiš kao morž bukvalno uvek i u svako doba godine. Bangkok važi za najtopliji grad na svetu. Već posle 3 dana odlazim do neke agencije, kojih je po svuda, kako bih kupio kartu za bilo gde, samo da bih mogao da napustim grad. Ne spavam 3 noći, promena klime i vremenske razlike, sve me lomi! Naravno da možete i sami da organizujete putovanja za dalje, a primera radi, Mochit stanica je najveća i opslužuje bilo koji deo Tajlanda pa i okolnih zemalja, a tu su i Southern Eastern stanice. Za početak po meni je ipak najbolja varijanta agencija, gde ćete malo skuplje da platite kartu uz neobavezno cenjkanje, ali zato će doći po vas čak i u smeštaj.
Ja ne idem nikada sa agencijama, jer preko njih putuju isključivo stranci, a u autobusu mi se dešavalo pri stajanju u neka odmarališta i restorane da nas tretiraju bukvalno kao stoku. Često me čak i karta izađe skuplje, jer moram taksijem da se prebacim do neke od stanica, gde te autobuse sa tajlanđanima zaustavljaju po raznim policijskim punktovima dok od mene dokumenta skoro da ne traže nikada. Odabiram priobalno mestašce Hua Hin, koje je na 250 km južno od Bangkoka i to jeste i prva noć gde konačno spavam. Grad je pun penzionera iz zapadne evrope, koji većinom i drže lokale ili samo dođu da prezime u njemu. Te lokale ćete prepoznati po istaknutim zastavama odakle je gazda i koja klijentela se uglavnom skuplja. Većinom su podeljeni tj. Nemci su sa nemcima, Šveđani isključivo sa svojim sunarodnicima, gde sam provalio i kada ih nešto pitaš uvek ti samo daju kratak odgovor (pa nisam pandur majku mu), ali ne zato i uvek prisutne Tajlanđanke, koje jedva čekaju da te navuku na razgovor, kako bih im plaćao Lady drink, piće koje je recimo dosta skuplje od tvog, a za koje one imaju naravno i procenat pa im to dođe ko zarada. Za sve alkose razočarenje, dosta je skup alkohol u Tajlandu, izuzev Thai viskija, koji je bez premca, a uz njega zaboravite i na mamurluk, pravo čudo prirode. Malo pivo recimo u barovima košta oko 2 eura, dok u Bangkoku primera radi u elitnom delu grada Thong Lo, gde sam ga plaćao i 8 eura!
Skoro pa nikada nećete videti besan auto na ulicama Bangkoka (porezi na luksuz dave), dok je to primera radi u susednoj najsiromašnijoj državi azije Kambodži, sasvim druga priča. Ogromna je korupcija, ljudi žive po ulicama, deca najviše, a pored kojih prolaze ferarariji, poršei, hameri i ostali najluksuzniji automobili. To je i jednim delom zato, jer su pola države prodali većinom kinezima pa sada imate primera radi, grad Sihanoukville koji se nalazi na obali i broji nekih 100 000 stanovnika od kojih su u velikoj većini sami kinezi, koji su okruženi sa preko 90 kazina za sada i ta brojka stalno raste! Kada sam bio pre 3 godine i sada u februaru, skoro da ga nisam ni prepoznao. Grad je tvrdim, najveće prašnjavo gradilište na svetu, gde najlukszuzniji hoteli i kazina niču kao pečurke posle kiše, dok sirotinja ispred skuplja razne otpatke. Nikada nećete čuti od tajlanđanina ili Khmera (stanovnici Kambodže) neku ružnu reč vezanu za bilo koga, osim za kineze koji su čista suprotnost ostalim Azijatima.
Verujte niko ih ne voli, pa iskreno ni ja, jedino vlasnici kazina širom sveta.
Inače je kocka svake vrste zabranjena u Tajlandu, dok u Kambodži imam utisak može bukvalno sve za keš! Posle 4-5 dana u Hua Hinu, odlazim do sledeće agencije kako bi se spustio na neko ostrvo. Kako su svi autobusi puni ka jugu tog dana uzimam feri za sutra, koji će da me prebaci u Pattayu, grad koji je posebna priča za sebe. Grad od nekih 100.000 prijavljenih stanovnika u kojem bez preterivanja živi čini mi se i 200 000 neprijavljenih, ali prostitutki i vikend prostitutki! Ceo grad je sastavljen od barova, koji su svi na otvorenom, jer u Tajlandu kao što znate živi večno leto, a koji većinom drže sami stranci. Čini mi se da u gradu od vecinom 60+ godišnjaka stranaca i ne viđam Tajlanđane, ali zato posvuda prelepe Tajlanđanke od kojih verujte i dah zastaje (za mene možda i najlepše devojke na svetu).
Tu su Arapi, Indijci koji imaju i deo grada samo za sebe, preko raznih hohštaplera, secikesa pa izgubljenih u vremenu i prostoru zapadnjaka do ruskih i uvek po celom telu išaranih tajlandskih krimosa. Naravno da će sada drugi koji su bili tamo tvrditi da nije Pattaya samo sex. Jeste verujte ili treba baš daleko da se ode, kako bi se stiglo do prigradskih vila, risorta ili terena za golf! Plaže su ovde nikakve, osim na obližnjem ostrvu Koh Larn mada i one nisu za poređenje sa ostalim ostrvima. Ako idete na kopno zbog plaža, zaboravite na njih, osim raznih ostrva kojih je baš mnogo, jer nećete imati druge opcije. Šta reći za ta ostrva koja su stvarno rajska tj. ukoliko ne upadnete na njih u špic sezoni, koja ovde počinje kada je kod nas zima. Pretrpano bude na većini mesta, ljudi se gube, gube se od masovnog turizma, a imam utisak da postajem tada hodajući bankomat u njihovim očima. Gubi se relaksiranist, ljubaznost, briga o drugima po kojoj su tajlanđani daleko poznati, ali je po meni uvek i svuda možete pronaći na severu zemlje, meni omiljeni deo Tajlanda koji je okružen predivnom prirodom i još divnijim ljudima. Ne zaboravite sprej protiv komaraca da poneste, ukoliko vas put navede među tajlandske planine, reke, potoke, zabačena odsečena sela u kojima ćete moći i da se družite između ostalog sa plemenima dugih vratova. To su devojke i žene, koje proširuju svoje vratove okruglastim karikama (nalik lancima), isključivo zbog estetike. U njihovom svetu se to smatra idealom lepote. Većinom se plaća ulaz kako bi mogao da obiđeš ta sela i što je realno, još jedna od mnogih turističkih atrakcija. Meni nije padalo na pamet da plaćam za tako nešto i da posmatram to nešto i još sa masom ostalih turista. Lepo iznajmite motor i direktno kroz džunglu, gde ćete naći na ova plemena, koja nisu deo turističkog folklora, što sam i sam uradio. Nikada i ne idem na ta turistima okupirana mesta, malo je reći da me guše, izluđuju! Daću vam instrukcije, naravno koga bude zanimalo i šta god vas zanima ili je vezano za ovaj deo sveta.
Vratimo se na ostrva po kojima je Tajland i poznat. Imate na samom jugu rajsko ostrvo Koh Lipe na koje sam zalutao tako, što sam morao da napustim Tajland na svakih mesec dana zbog obnove vize. To funkcioniše tako jer imam nemački pasoš pa zbog toga mogu da boravim na Tajlandu ukupno 6 meseci u godinu dana, a sada sledi onaj komplikovani deo! Dva puta mogu da prođem granicu kopnenim putem, a 4 puta brodom ili avionomi i to mogu da uradim bezbroj puta. Dakle… otišao sam u Maleziju posle 30 dana boravka na Tajlandu, muvajući se u to vreme po južnim ostrvima Koh Lanta, Krabi, odakle sam seo u autobus za Maleziju. Na nekih čini mi se 150 km, nalazi se poluostrvo Panang koje mi je bilo prvo u planu za odlazak, ali koga Tajland razmazi, sve ostalo ga verujte smori pa odlučih da ostanem tek 2-3 dana i posle da se prebacim do unutrašnjosti kada sam već ovde. Uvek ostajem duže u zemljama okruženja, kada me vlada koja baš i nije naklonjena nama koji iskreno volimo ovu zemlju, natera da izađemo i obnavljamo boravak posle mesec dana.
Razmišljam kako bih video što više toga, iznajmiću motor koji mi kradu već posle dva dana pa odlučujem kako me ne bi cimao vlasnik da mu platim neku nebuloznu cifru (čujemo da su ponekada baš oni sami u dilu sa nekim koji ti ‘dignu’ motor jer znaju gde si smešten), a pasoš ostavljaš u zalog pa traže i do 1000 dolara za motor, koji ne vredi realno ni trećinu toga. Da skratimo priču, dolazeći na granicu carinik mi kaže kako mi je ovo već treći kopneni prelazak (a i gde da vidim pre kada mi je izrešetan pasoš svakakvim pečatima)
pa me bez milosti vraća sa grane uz sve moje pokušaje da se „smiluje“ tobože mrak je i ne znam gde ću ja namučeni napaćeni turista, koji toliko obožavam tu njegovu zemlju, samo se slatko nasmejao. Završava se tako što uzimam neki taksi koji me dovlači do neke luke na 80 km od granice pa da pokušam brodom da se prebacim u meni voljeni Tajland. Treba i napomenuti da noćim u nekom do tada najskupljem hotelu do sada pored luke, mislim da je i jedini u celoj Maleziji bez interneta tople vode…
Malezija je inače muslimanska zemlja i možda čak razvijenija od Tajlanda, ali ne nudi ni približno ono što nude njene komšije. Bila je kolonizovana od strane engleza dok u susednom Tajlandu, kolonizatorska čizma nikada nije kročila. To se primeti svuda okolo jer svi pričaju engleski, što u Tajlandu nije slučaj osim po tim turističkim mestima. Klopa im je stvarno top,
što je možda i jedino što mi se svidelo! Uspevam da uđem na to ostrvo koje je zaista rajsko dok pečat dobijam od granične patrole do koje sam morao iz čamca bos da pregazim.
Ostajem malo jače od dve nedelje, početak je oktobra pa se dešava da po nekada celu plažu imam samo za sebe! Neverovatno je to ostrvo po meni najlepše na Tajlandu, ali ne i od Koh Rong Sanloem-a, koje je u Kambodži i gde ni ulica nema! Moja preporuka je ako ste u jugoistočnoj Aziji definitivno, upravo ovo ostrvo, ali što pre dok i njega nije pregazio megalomanski turizam! Šta reći još za tajlanđane, osim što su uvek raspoloženi za zezanje možda i previše. Bukvalno se sprdaju po ceo dan i sve čine kako bi se vi u njihovom društvu osećali prijatno. Imaju oni i tu drugu stranu naravno, ali ova prijatnija prevladava. Dosta su ljubomorni, devojke pogotovo i nikada ne vraćaju dugove, ali ćete uvek pitati i posle poznanstva od nekih 20-tak minuta da im pozajmite lovu. Kao stranac ćeš uvek
da plaćas sve skuplje od samih tajlanđana ukoliko nije cena izložena, što je redak slučaju na uličnim tezgama pored kojih je nemoguće ostati gladan. Na moje pitanje jednom prilikom zašto je ova čorba za mene 50, a ne 40 Thb koju je videvši prethodno platio tajlanđanin, dobijam odgovor pa šta… ti imaš lovu. Ostajem bez teksta po prvi put u životu!
Jako je bezbedna zemlja, masu puta vidim kako ostavljaju torbe sa namirnicama na motorima duž ulica, bez razmišljanja da će neko da ih pokrade, što je u susednim zemljama nezamislivo. U Kambodži bi ti čini mi se i oko iz glave iskopali da mogu, jer jako siromašno žive, što primetim kada delim slatkiše okolo klincima tj. u Kambodži i to radim svakodnevno. Dok na Tajlandu verujte za tim nema potrebe, gde se dešava i da ne uzmu, odbiju, dok te u Kambodži rastrgaju, jer se uvek grupica stvori oko tebe i ja posle treba da odredim ko je od njih u stvari poglavica pa dam njemu da to da odradi za mene. Dešavalo se da njih 30-tak krene na mene, pa mi je problem i da se odbranim.
Imam utisak da u glavnom gradu Kambodže svako sebe gleda, dok je u ostatku zemlje to drugačije. Ljudi su mnogo prijatniji, pogotovo oni što nemaju ništa ili su teška sirotinja! Vidim to jer često zalazim i na ta mesta!
Ima li nešto što mi se ne dopada!?
Naravno, jedna od tih stvari jeste ta što nikada neće shvatiti da nisu svi belci milioneri za koje nas većina i smatra, pogotovo ljudi u Kambodži! Za sve i svašta govore yes ili potvrđuju, pa mi se dešavalo da zalutam u neke predele bez igde ikoga, a nastavak puta ni u priči. Dvadeset puta pitam i onda još deset, ali i dalje ne mogu da budem siguran.
Ako volite da šetate i zalutate na pitanje kako da dođete ili se pomerite sa te mrtve tačke, rećiće ti u većini slučajeva,“ Uzmi taxi“. Na pitanje može li neki autobus, sky train (nadzemna železnica), samo će se nasmešiti, jer si ti stranac i ne bi trebao da se mučiš, znaći plati taxi! U Kambodži imaju problem sa kapiranjem ili logističkim razmišljanjem pa na moje pitanje pokazujući primera radi na rezervoar motora koji vozim i da mi treba gorivo, samo će slegnuti ramenima i naravno najljubaznije se nasmešiti, iako je pumpa tu iza ugla! U Kambodži mi se često dešavalo, jer volim da odem u saune koje su stvarno lepe i gde su bazeni pa i masaža uključeni u smešnu cenu od 5-6 dolara da me devojka više mrzovoljno golica ili čačka telo, nego što „pokušava“ da me izmasira, pri tom menjajući tv kanale, ako je na njenu sreću ili moju nesreću tv u sobi sve vreme. Naravno da je u ovim nešto skupljim spa centrima i druga pesmica!
Znači šta dobijate !?
Ljubaznost skoro na svakom koraku, klopu koja je fenomenalna i gde ćete moći da ručate za samo 1euro na uličnim tezgama, kojih je bezbroj ili u restoranu gde je tek duplo skuplje, ali verujte da je uvek bolja ova opcija na ulici i obavezno prvo i univerzalno pravilo, obrati pažnju gde jedu lokalci!
Inače Thai kuhinja važi za jednu od najboljih kuhinja sveta, gde se najčešće dodaje beli luk, čili papričice, limeta, korijander, thai bosiljak, limunova trava, kari, tamarind pa i razno voće poput kokosa, manga, papaje i naravno kikirikija. Tokom pripreme jela, uglavnom nastoje da postignu harmoniju između jang i jin namirnica, prve hlade, dok ove druge zagrevaju telo! I ono što je najbitnije, možeš proslaviti novu godinu, možda čak i na nekoj pustoj plaži!
Nastaviće se 🙂
Darko Travel Tajland
www.facebook.com/darko.vaskrsic.5
mob: +66 83/ 861-25-97 (Viber)
tekst i fotografije: Darko Travel Tajland
