Običaj rukovanja svakako je vezan za brojne narode, običaje pa i kulture. U običajima i kulturimnogih naroda širom sveta, postoji običaj rukovanja već vekovima i naravno ovaj običaj je negde više, a negde manje zastupljen.
Stisak ruku je globalno široko rasprostranjena tradicija čestitanja ili uopšte pozdravljanja. U rukovanju učestvuje dvoje ljudi, koji spoje svoje dve šake i u većini slučajeva je propraćeno kratkim pokretom stiska dve ruke. Korišćenje desne ruke tokom rukovanja, smatra se ujedno najispravnijim i po svim pravilima bontona. U načelu različite kulture naroda, sasvim sigurno imaju i različite običaje tokom rukovanja.
Verovatno i najstariji poznati pisani dokument o rukovanju, vodi nas čak u 9. vek pre nove ere. Na starom drevnom asirskom reljefu, vidi se kako Asirski kralj Šalmanesera III (Shalmaneser III), snažno stiska ruku Babilonskom kralju Marduku Zakiru Šumi (Marduk Zakir Shumi), kako bi potvrdio svoj savez sa njim.
Ostaci drevnih tekstova iz 5. veka pre nove ere, ukazuju na to da je rukovanje poznato i kao Deksioza (lat. Dexiosis). Deksioza je u ono vreme označavala pružanje desne ruke u pravcu druge osobe sa kojom se želelo rukovati. Možemo reći i da je definicija reči Deksioza „Spajanje desnih ruku“, dok je u likovnoj umetnosti značilo predstavljanje dvoje ljudi, koji jedni drugima pružaju desnu ruku.
Najstariji poznati pisani dokument o rukovanju, vodi nas čak u 9. vek pre nove ere!!!
Da se rukovanje praktikovalo u Grčkoj još u 5. veku pre nove ere, dokazuje pronađeni arheološki uzorak na kome se vidi prikaz dvojice vojnika koji se rukuju. Na još jednom arheološkom uzorku koji se čuva u muzeju Pergamon u Berlinu, vidi se kako se Traseas (Thraseas) i njegova supruga Euandrija rukuju. Neki od muslimanskih istoričara tvrde, kako su običaj rukovanja uveli narodi Jemena.
Stisak ruke postoji u ovom ili onom obliku već hiljadama godina, ali precizno poreklo ovog običaja nije potpuno jasno niti precizno dokazano. Jedna od najpopularnijih teorija o tome kako je rukovanje u stvari nastalo, započelo je kao način prenošenja mirnih namera. Nepoznate osobe su šireći svoju praznu ruku, ukazivale nepoznatim osobama ispred sebe da ne drže oružje i da nemaju nikakve agresivne namere. Čak se u objašnjenju ide korak dalje te se trešenje rukom gore dole prilikom rukovanja, dokazivalo da u rukavu nije sakriven bodež ili nož. Stisak ruke je ujedno smatran i simbolom dobre vere prilikom obećanja ili zakletve. Smatra se da su sklapanjem ruku dokazivali da je njihova obećana reč, ujedno i sveta obaveza i da će obećano ispuniti.
Postoji velika raznovrsnost običaja pozdravljanja u svetu pa tako na Tibetu ako napinjete jezik, tim potezom želite dobrodošlicu. Maori se na Novom Zelandu pozdravljaju dodirivanjem noseva, dok se Etiopljani pozdravljaju dodirivanjem ramena. Muškarci se u Demokratskoj Republici Kongo pozdravljaju dodirivanjem čela. U Azijskim zemljama čest običaj prilikom susreta je neobičan način pozdravljanja putem naklona. U nekim Arapskim i Evropskim zemljama, poljupci i zagrljaji su skoro pravilo. Iako to nije bilo uvek tako, najčešći način pozdravljanja u svetu, sada je upravo stisak ruke.
Običaj rukovanja uz stisak ruke, praktikuje se već hiljadama godina!
Tokom Rimskog doba, rukovanje je bilo propraćeno jakim stiskom ruke i to je podrazumevalo hvatanje podlaktice šakom, kako bi se utvrdilo da osobe nisu u rukavima skrivali noževe. Pojedini tvrde kako je pomalo drhtav stisak ruke, započeo u srednjovekovnoj Evropi. Vitezovi su se međusobno rukovali u pokušaju da budu sigurni, kako nema nekog skrivenog oružja kod onog viteza sa kojim se rukuju. Hvatanje za ruku i podlakticu, kao i drmanje ruku, bio je siguran način da osoba nasuprot vas ne krije oružje.
Stisak ruke se u pronađenim uzorcima iz drevnog sveta, može videti na vazama, kamenim pločama, kao i u scenama venčanja. Na kamenim pločama pa i nadgrobnim spomenicima, primetne su scene odlaska mladih ratnika u rat, kao i bogova koji sklapaju važne dogovore ritualom rukovanja. U Književnom kanonu, scene rukovanja su korišćene u Ilijadi i Odiseji. Epski pesnik Homer je u svojim delima nekoliko puta opisivao stisak ruke.
Nadgrobni spomenici u drevnoj Grčkoj su često prikazivali pokojnika kako se rukuje sa članom svoje porodice. Ovaj vid umetnosti je u suštini ukazivao na konačni oproštaj sa članovima porodice i večnu vezu između živih i mrtvih. Inače se zna da se u Starom Rimu stisak ruke, veoma često koristio kao poseban simbol odanosti i prijateljstva. Na pronađenim starim rimskim novčićima, može se videti par stegnutih ruku tokom rukovanja.
U drevnom svetu stisak ruke je imao više značenja, a kao svakodnevni način pozdrava, smatrao se novijom pojavom. Što se rukovanja na prostoru Amerike tiče, veruje se da su prva rukovanja počeli praktikovati Kvekeri (Quakers) u 18. veku i to u svojim naporima da se oslobode društvenog ranga i hijerarhije. Rukovanje su smatrali jednostavnijom varijantom od dotadašnjeg pozdravljanja šeširom ili klanjanjem. Oni su stisak ruke smatrali kao demokratski oblik pozdravljanja, tada uobičajenim kapucama, lukovima i curtsama.
Početkom 1800. godine izdavani su i posebni priručnici u kojima je promovisana pravilna tehnika rukovanja. U jednom vodiču iz 1877. Godine, savetovano je da gospodin koji grubo pritisne ruku koja mu je pružena ili je jako protrese, nikada ne bi trebao dobiti novu priliku da se rukuje.
Stisak ruke se u drevnom svetu mogao videti na vazama, kamenim pločama, kao i u scenama venčanja!
Urađeno je i jedno izuzetno zanimljivo ispitivanje u Izraelu, gde je jedna ekipa istraživača snimala rukovanje stotinu stranaca. Otkrili su pregledanjem snimaka da je čak četvrtina ljudi koji su se rukovali, nakon rukovanja mirisala svoju ruku. Nakon tog saznanja postavili su čak i jednu teoriju da se rukovanje sasvim nesvesno može koristiti za detekciju hemijskih signala. A možda čak i kao neki vid komunikacije, identično onom kako to rade životinje dok mirišu jedna drugu.
Lejla Given inače medicinska sestra, daleke 1929. godine, napisala je jedan zanimljiv članak. Ona je izrazila žaljenje jer su se izgubili neki stari načini pozdravljanja, kao što su širenje prstiju bez dodirivanja druge osobe, slično kao i visoko podignuta ruka uz trešenje, kao način pozdrava osobe preko puta. Nije joj se dopao novi vid pozdravljanja u vidu rukovanja i direktnim kontaktom sa drugom osobom, jer je smatrala kako su ruke agensi prenosa bakterija i da se direktnim rukovanjem, lako šire klice. Ona je zato građanima Amerike preporučila Kineski stil rukovanja u kome osoba osobu preko puta sebe pozdravi tako, što spoji svoje dve ruke u stisak i sama se sa sobom rukuje. U šaljivom komentaru, Lejla je napisala da bi takvim načinom pozdravljanja, barem naše bakterije ostale kod kuće.
Ljudi se obično rukuju nakon završenog sastanka, čestitanja, izraza zahvalnosti, rastanka, ali i kao zvanični znak diplomatskog i poslovnog sporazuma. Svrha rukovanja je znak poštovanja, jednakosti, poverenja i jednakosti. Ako se radi na sklapanju sporazuma, sporazum nije važeći, ako se ruke ne razdvoje. Ako lokalni običaji ili zdravstvena situacija ne pokaže drugačije, stisak ruke se vrši golim rukama.
U pojedinim delovima Afrike dva sagovornika se drže za ruke, sve vreme dok razgovaraju i niko drugi za to vreme ne sme upadati u razgovor. Kada se prestanu držati za ruke, tada je i drugima dozvoljeno da počnu učestvovati u razgovoru. Muškarci iz plemena Masai se pozdravljaju blagim dodirom dlanova i to veoma kratko. U Liberiji se smatra normalnim kada se dvoje rukuju tako, što jedan drugom drže prste.
Na Tajlandu se ljudi rukuju, samo ako im se ponudi tradicionalni Vai i u tom slučaju će osoba preko puta vas staviti ruke na grudi i nakloniti vam se, a vi na isti način stavljanjem ruku na grudi i naklonom, trebate uzvratiti pozdrav.
U pojedinim delovima Afrike dva sagovornika se drže za ruke sve vreme dok razgovaraju!
Kod političara je popularan zagrljaj ruku, jer se na taj način dokazuje da je to rukovanje iskreno, pouzdano, susretljivo pa i toplo. Ovaj tip rukovanja podrazumeva da se stisnute ruke prekriju drugom slobodnom rukom. Jedna druga verzija rukovanja, takođe je popularna kod političara, a to je stisak ruke foto-op (photo-op handshake). U trenutku rukovanja, političari se okreću prisutnima i dalje držeći za ruke da bi ih mogli slikati fotografi, a snimati kamerama snimatelji.
U Aglofonskim zemljama, rukovanje se smatra uobičajenim poslovnim potezom. U nekim nekomercijalnim situacijama, muškarci se češće rukuju nego žene. Austrijanci se rukuju prilikom susreta, a često u rukovanje uključuju i decu. U Rusiji se žene izuzetno retko rukuju, dok muškarci to rade češće. U Belgiji kao i Holandiji, rukovanje se često praktikuje, naročito tokom poslovnih sastanaka. U Americi je stisak ruke izuzetno jak tokom rukovanja i praktikuje se da se osobe tokom rukovanja gledaju u oči. Na jednoj Kineskoj novčanici je prikazano, kako se rukuju dva državnika.
U Japanu je prikladno da iniciranje za rukovanje prepustite domaćinu!
U regiji Bliskog Istoka i u Turskoj, stisak tokom rukovanja nije jak, a ako tokom rukovanja stisak bude previše jak to se smatra izuzetno nepristojnim i neprimerenim potezom. U Iranu, Saudijskoj Arabiji, Pakistanu i Iraku, rukovanje između žene i muškarca nije poželjno pa ni preporučljivo. Ako se nađete u Koreji i rukujete se sa starijom osobom koja će to prva inicirati, preporučuje se da vaš stisak ruke bude blag. Konvencionalni i preporučljiv način pozdravljanja u ovoj zemlji je klanjanje, a stavljanje slobodne ruke u džep dok se rukujete sa drugom rukom, smatra se nepoštovanjem osobe koja je preko puta vas.
U Norveškoj se rukovanje praktikuje u poslovnim, ali i privatnim odnosima, ali se svakako tokom rukovanja predlaže čvršći stisak. U Japanu je prikladno da iniciranje za rukovanje prepustite domaćinu i uz to se predlaže blaži stisak. Potrebno je napomenuti da Japanci nemaju tradiciju rukovanja i više praktikuju pozdrav naklonom sa rukama, kada su šake otvorene i stavljene uz bok. U Kini postoji stara tradicija rukovanja i sa starijim ljudima se trebate iz poštovanja pozdraviti pre nego se pozdravite sa mlađima. U Maroku postoji običaj da se tokom rukovanja da po jedan poljubac u svaki obraz (odgovarajućem polu), zajedno sa stiskom ruku.
U pojedinim zemljama sveta, poljubac se može zameniti stiskom dlana na mesto gde se nalazi srce. Indija je poznata po tome da se umesto rukovanja stiskom ruku, koristi Namaste gesta, koja se ponekad kombinuje sa pokretima u blagom luku. Pojedini pozdrav rukovanjem, može se zameniti udarcem šakom dok je ruka stegnuta. Ponekad se stiskak šakom, može iskoristiti za priznavanje veze sa drugom osobom. Udarci pesnicom se ipak nikada ne koriste kod postignutih poslovnih dogovora, već klasičnim rukovanjem.
Ovih dana je aktuelna situacija sa virusom Corona, tako da se sa tradicijom rukovanja kao najpopularnijim načinom pozdravljanja, trenutno iz opreznosti prekinulo u celom svetu barem na jedan kraći period. Narod je na našim prostorima navikao sa prisnijim pozdravljanjem i sigurno većini teško pada, što se preporučuje da drži distancu i da rukovanja, grljenja i ljubljenja, barem za sada ne bude. Sada se preporučuje pozdravljanje pesnicom, dodirom laktovima pa i nogama, preciznije dodirom cipela. Pregurali smo mi brojne probleme do sada pa ćemo i ovaj sa virusom Corona. Jedino nas interesuje, kako se vi pozdravljate ovih dana…
tekst: Hedonist magazin
fotografije: Pixabay
