Na samom početku čovekovog boravka u svemiru, oni koji su mu trebali obezbediti ishranu, razmišljali su pre svega o pripremi dijetalne hrane. U to vreme se za astronaute pripremao obrok, koji je morao posedovati pre svega hranljive sastojke i vitamine.
Evo i definicije šta je svemirska hrana: „Svemirska hrana je vrsta prehrambenog proizvoda, pripremljenog i obrađenog za ishranu astronauta u svemiru“.
Jurij Gagarin je za vreme svog boravka u svemiru, jeo pasirano meso koje je bilo spremljeno u tubu. On je za ishranu imao i nekolika tubica u jednoj je bio pire, a u drugoj sos od čokolade. Astronauti u svemiru svakako moraju jesti, ali to ne znači da im u datom bestežinskom stanju to predstavlja i zadovoljstvo. Jedan američki astronaut je 1960. godine u suštini bio prvi čovek u svemiru, koji je sa sobom poneo vodu, kocke šećera i pasirane jabuke u cevčicama. Znatno ograničeni jelovnik je za astronauta tada formiran iz straha da mu ne bi zastala hrana u grlu i da se ne bi zagrcnuo.
Tokom dugih boravaka u svemiru, astronauti su se morali zadovoljiti ishranom koja im je bila pripremljena. Tokom nekih svemirskih misija, jelovnik je činila pasirana hrana koja je stavljena u tube. Tokom obroka iz tih tuba pripremljenu hranu za njih morali su cediti, a deo hrane bio je pripremljen u vidu kockica, veličine jednog zalogaja. Od svemirske hrane se zahteva da obezbedi apsolutno uravnoteženu ishranu za ljude koji borave u svemiru. U kasnijoj fazi astronautima je bila na raspolaganju i topla voda, koja je znatno pojednostavila takozvanu rehidraciju smrznute hrane. Ovim postupkom se omogućilo da se pripremljena svemirska hrana čuva u specijalnim kontejnerima od plastike, koji su imali zatvarač. Ovi specijlni kontejneri su imali mogućnost zadržavanja vlage u hrani, što je astronautima čak omogućavalo da obrok jedu kašikama.
Na samom početku čovekovog boravka u svemiru, istraživanje ishrane tog tipa bilo je bazirano na tehničkim aspektima kao što su količina, dugotrajnost i težina. Pojedini sastojci iz svemirske hrane, moraju se sterilizovati u jednom tipu hiperbarične komore. Da bi astronauti hranu u bestežinskom stanju mogli jesti bez ikakve pripreme, rok trajanja ove specijalno pripremljene hrane, mora biti između jedne i dve godine. Ovaj tip hrane ujedno mora biti i bezbedno uskladišten i obzirom na izuzetno mali prostor, mora se uvek razmišljati o svakom centimetru u svemirskoj stanici.
Prva svemirska hrana je dugo vremena bila potpuno bezlična, neukusna i verujemo da astronautima tog vremena, nije bilo nimalo lako. Veliki broj svemirskih programa vremenom je u ishranu astronauta, polako uključivao i sve ukusniju svemirsku hranu. Iako to nije ona hrana na koju ste navikli u vašem omiljenom restoranu na zemlji, ali se može reći da u novije vreme, mnoge svemirske posade imaju sasvim pristojne obroke. Korišćenje svežeg povrća i voća u svemiru nije moguće, ali zato astronauti mogu konzumirati dehidrirane i konzervirane namirnice.
Ako niste znali, astronauti u svemiru nemaju mogućnost korišćenja šporeta. Specijalno pripremljena hrana za njih se pakuje u vakumske kesice, jer je zaista problematično da u svemirsku stanicu gde vlada bestežinsko stanje, ponesete porcelanski tanjir i srebrni escajg. Hrana koja je spremljena u vakumirane kese, jede se upravo tako, kašikom direktno iz same kese. Evo nekoliko obroka koji često jedu astronauti: račići sa ječmom, salata od pirinča, salata od kinoe, salata od tikvica, piletina sa povrćem i sirak koji je vrsta žitarice sa govedinom. Jedan od najtraženijih, možemo reći specijaliteta među astronautima su dehidrirani račići preliveni sa izuzetno pikantnim sosom. Kao poslastica, astronautima se recimo nudi smuti od jagode ili jabuke, puding od putera, a u ponudi je i štangla od čokolade. U jednom projektu Apolo i Sojuza, obe posade su jele zajedno, a na meniju je bila poznata supa od repe Boršč, goveđi jezik u konzervi, kao i hleb od pirinča.
Iako je razvoj pripreme hrane za konzumiranje u svemiru znatno napredovao, svemirska hrana je za razliku od zemaljske, ipak bezukusna. Spas za ipak ukusniju svemirsku hranu je korišćenje mnogih začina tokom pripreme, a interesantno je to da te začine koji čovek koristi već vekovima, sada koriste i kompanije koje pripremaju hranu za astronaute. Zanimljivo je i to da se hrana slična svemirskoj, koristi i za ishranu ljudi u brojnim ekspedicijama na Antartiku.
Poznato je da se tokom boravka u svemiru, astronautima smanjuje koštana masa, čak i do 20 procenata. Astronauti zato moraju konzumirati hranu bogatu kalcijumom pa se u ishrani često koristi jogurt sa raznim ukusima. Tortilje su glavni hleb u ishrani astronauta, a među najtraženijima su tortilje sa džemom, kikirikijem i puterom. U prostorima svemirskih stanica, a naročito nakon dugotrajnijeg boravka u njima, znatno se smanjuje osećaj ukusa u ustima. Korišćenjem raznih umaka, uspeva se ponovno aktiviranje nepca radi prepoznavanja ukusa.
Japanci su nedavno projektovali i napravili svoj svemirski modul sa laboratorijom za naučna istraživanja. Ono što je Japanske naučnike i astronaute obradovalo to su nova jela od udona, okonomiyaka i tofua, spremna za konzumiranje u svemiru. Samanta inače ženski astronaut iz Italije po prvi put je u svemirsku stanicu donela supu od biljaka, koja se priprema sa hranljivim sastojcima. Ovako pripremljena supa, odličan je recept za stalnu borbu astronauta protiv fizioloških promena, koje su prisutne tokom dužeg boravka čoveka u svemiru.
Na svemirskoj stanici Skylab, bilo je znatno više slobodnog prostora za razliku od drugih svemirskih stanica, tako da su za potrebe astronauta, ugrađeni frižider i zamrzivač. Ova dva uređaja za hlađenje i zamrzavanje, omogućila su skladištenje kvarljivih stvari. U sadašnje vreme povrće i voće, skladišti se i konzumira tokom letova i boravka astronauta u svemiru. Oni takođe sada imaju veći izbor jela pa čak i špagete, a mogu se zasladiti i voćnom salatom. Pojedine kompanije iz Italije, proizvele su aparate za espreso kafu, a u svemiru se sada mogu pripremiti i drugi topli napitci poput supe, vruće čokolade i čaja. Ovi aparati su posebno dizjnirani, kako bi mogli normalno funkcionisati sa tečnostima pri niskoj gravitaciji.
Jednoj ruskoj posadi možemo čak i pozavideti, jer na meniju imaju čak 300 jela. Za doručak u ponudi imaju pire krompir sa orašastim plodovima, štapiće od dunja i jabuka, orase i skutu, vitamine i kafu bez šećera. Za ručak mogu konzumirati Boršč poznatu rusku supu sa mesom, smrznutu štuku, gulaš sa heljdom, hleb, a mogu popiti sok od ribizle ili čaj bez šećera. Za večeru ova svemirska posada može uživati u brokoli, siru, mesu, pirinču, orasima i čaju sa šećerom. Drugi meni za večeru nudi indijske oraščiće, sušenu govedinu, sok od grožđa i breskvu. NASA puno ulaže u ispitivanje i proizvodnju novih tipova svemirske hrane, koja bi se mogla koristiti tokom znatno dužih svemirskih putovanja, recimo kao što je to planirani let čoveka na Mars.
Evo i spiska onoga što astronauti ne smeju jesti. Ne smeju jesti krekere zbog njegovih mrvica, jer mogu biti fatalne, a mogu dovesti do ozbiljnih problema sa disanjem. Astronauti ne smeju piti gazirane sokove i sodu, jer u bestežinskom stanju i manja količina gasa, može da se pretvori u vodeni pištolj. Isto tako ne smeju konzumirati pice, jer pica u svemiru ubrzo postaje kao guma. Dehidrirani sladoled je takođe zabranjen, kao i riba, čips i kukuruzni sendvič. I evo sad znate šta astronauti ne smeju jesti na svojim svemirskim stanicama pa ako ste veliki ljubitelj recimo pice, odustanite odmah od svoje eventualne želje da postanete astronaut.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
