Iako je Napoleon Bonaparta bio veliki vojskovođa na iznenađenje mnogih, nije bio i veliki gurman. Često je imao probleme sa varenjem, jer je uvek jeo izuzetno brzo i za obrok je izdvajao samo 20-tak minuta.
Zanimljivo je da je tražio da mu se pripreme isključivo jednostavna jela, koja su mu najviše prijala. Posebno je voleo supu i za nju je imao poseban zahtev da mu se servira vrela. Nakon supe je obično zahtevao da mu se pripremi komad sočne kuvane govedine. Za doručak je tražio da mu njegov kuvar pipremi kuvano jaje ili omlet ili malo kuvanog kukuruza. Za ručak su njegovi kuvari pripremali parče kuvane govedine, gulaš, ispečeno pileće krilo, pečenu jagodu, sočivo ili pasulj i uvek je tražio neku salatu. Interesantna je informacija koja kaže, kako je na stolu tražio da se servira najviše dve vrste jela.
Kuvari koji su pripremali jela za velikog vojskovođu, najviše posla su imali uveče, jer je Napoleon posebno obilato jeo za večeru. Mada jela za večeru nisu bila jako teška za varenje i obično je zahtevao da mu se pripremi i servira, neko kuvano jelo od mesa i povrća. Za večeru je obavezno tražio komad parmezana ili Rokuefort sira i sa ovim sirevima bi uglavnom završavao večeru. Svejedno je šta bi jeo za večeru, ali ako bi bilo i nekog voća, uzimao je samo četvrtinu jabuke ili kruške i tek malo grožđa. Posebno je voleo svež badem, a mogao je pojesti čak i punu tacnu badema, toliko ga je voleo. Od slatkiša je voleo vafle na koje je stavljao krem, a znao je pojesti i nekoliko bombona. Nakon doručka ili večere, Napoleonu su uvek pripremali i usluživali kafu, mada nikada nije popio ceo sadržaj.
Napoleon je voleo jednostavna jela poput belog pasulja, leća i buranije. Zanimljivo je da je buraniju jako voleo, ali se plašio niti koje buranija poseduje, jer je govorio kako ga te niti podsećaju na kosu pa se plašio da se te niti u njegovom stomaku ne pretvore u kosu. Krompir je voleo pripremljen u svim varijantama, naročito kuvan pa čak i grilovan u ljusci. Jelo koje je ipak naviše voleo, bila je vrsta piletine fricasee naziva Poulet à la Marengo, jer ga je ovo jelo podsećalo na uspešno osvajanje Italije. Voleo je pojesti i pečene ovčije grudi i pečenu piletinu, ali mu je najteže bilo udovoljiti kvalitetom hleba, jer je imao izuzetno specifične zahteve što se kvaliteta hleba tiče.
Što se pića tiče, nije pio velike količine tekućine i uz obroke je najčešće pio vino razblaženo sa vodom. Često je po njegovom odabiru to bio Bordo ili Burgundac. Napoleon je tokom dana čak ponekad znao popiti i malo šampanjca, ali je i njega kao i vino uvek razblaživao vodom. Ono što je bilo prepoznatljivo, uvek je mešao pola čaše vina sa istom količinom vode. Kada je radio noću, nikada nije pio kafu, ali je zato voleo popiti toplu čokoladu. Jedna od priča koje su bile aktuelne u Londonu 1845. navodi da je u to doba bila izuzetno popularna lizalica „Bonaparteovo rebro“. Međutim samo nakon 3 godine od početka proizvodnje ove lizalice, Bonaparteova moć je slabila, tako da je i sam proizvođač nakon pada ovog vojskovođe, prestao sa njenom proizvodnjom.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
