Metro u Budimpešti, jedan je od najstarijih na svetu i prvi u Evropi koji je posedovao električno napajanje. Na samo jedan metar ispod čuvene avenije Andraši, putnike od maja 1896. godine vozi metro linija M1.
Budimpešta je prvi grad u kontinentalnoj Evropi, koji je izgradio čitav sistem metroa. Linija M1 ili kako je sada zovu „Žuti Metro“, funkcioniše još od 19. veka, a kompozicije su dugo vremena zadržale svoj prvobitni izgled. Zbog toga je (iako su vagoni kasnije zamenjeni), pravi doživljaj voziti se žutim metroom, jer vas simpatičan izgled unutrašnjosti vagona pa i uređenost metro stanica ove linije, odmah vraća u daleku prošlost.
Mnogi sigurno ne znaju da je Budimpešta prvobitno bila razdvojena na dva mesta Budim (Buda) koji je smešten na zapadnoj obali Dunava i Peštu (Pest) koja je smeštena na istočnoj obali.
Metro u Budimpešti, jedan je od najstarijih na svetu!!!
Na samom početku razmišljanja o uvođenju metroa u Budimpešti, najvažnije je bilo da se olakša i rastereti saobraćaj do Gradskog parka u Budimpešti. Veliki broj građana Budimpešte, bio je protiv toga da se saobraćaj odvija preko Andraševog Bulevara, koji je bio najpoznatiji put u ovom prelepom gradu. Mađarska nacionalna skupština je 1870. godine uprkos protivljenju građana, prihvatila plan izgradnje prvog metroa u Budimpešti.
Na ovom projektu je radilo čak 2000 radnika počevši od 1894. godine, a radnike je angažovala tada poznata Nemačka kompanija Simens i Hanke Ag. Zanimljivo je što je ova linija metroa građena sa same površine pa je izvesno da ovu liniju zbog toga nazivaju podzemnom železnicom a ne metroom. M1 liniju metroa svečano je otvorio Franc Jozef (Franz Joseph) 2. maja 1896. godine i to je datum kada su 1000 godina pre toga Mađari došli na prostor sadašnje Mađarske.
M1 metro svečano je otvorio Franc Jozef (Franz Joseph) 2. maja 1896. godine!!!
M1 metro linija i danas posle više od 100 godina redovno saobraća i svakodnevno prevozi hiljade građana Budimpešte, ali i brojne turiste. Prva linija metroa u Budimpešti ima i svoj muzej, a u stalnoj postavci su starinski smeđi i žuti vagoni koji su postavljeni na originalnim šinama. Ovaj muzej je uspomena na M1 metro liniju i pravi spomenik zlatnom dobu podzemne železnice u Budimpešti. U ovom neobičnom muzeju često znaju reći posetiocima, kako M1 linija nije metro, već podzemna železnica.
Još na samom početku projekta metro linije M1, znalo se da je ona morala biti što pre završena, kako bi podmirila tadašnje zahteve grada koji se razvijao i imao sve više stanovnika. Uz korišćenje najnaprednijih tehnologija tog vremena, M1 linija metroa bila je izgrađena i puštena u funkciju za samo 21 mesec.
Sistem metroa u Budimpešti poseduje četiri linije i svaka od tih linija ima svoj broj i svoju boju!
M1 linija metroa polazila je sa poznatog Vereš Marti trga, dužinom Andraši bulevara, sve do poslednje stanice Mexiko. Ova linija je imala 11 stanica dve iznad i devet ispod zemlje, bila je dugačka 3,7 kilometara, a na svaka dva minuta su kretali vagoni. Tadašnji M1 metro, mogao je prevesti oko 35.000 putnika.
M1 linija metroa renovirana je tri godine i to u periodu od 1970. do 1973. godine, a tokom renoviranja bili su zamenjeni i svi vagoni. Tako je M1 linija produžena na 4,2 kilometra i od tada može prevesti 105.000 putnika. Ozbiljnije renoviranje M1 linije urađeno je 1980-tih i 1990-tih godina, a zanimljivo je da svaka metro stanica ove linije podseća enterijerom na 1890. godinu. Svaka stanica je u suštini i mali muzej sa starim fotografijama i informacijama iz onog vremena. Stanice ove linije poseduje parket, klupe, drvene prozore i osvetljenje tog vremena, a ovu liniju još nazivaju „Žuti Metro“.
Projekat za druge dve linije metroa urađen je još 1895. godine, ali su radovi na izgradnji dve nove linije metroa započeti tek 50-tak godina kasnije. Novi plan je ipak formiran 1942. godine, a odluku o početku radova doneo je savet ministara 1950. godine. M2 linija je po prvobitnoj ideji trebala povezati dve glavne železničke stanice Keleti na istoku i Deli na jugu grada. Ova linija metroa trebala je biti završena 1955. godine, ali je zbog brojnih finansijskih pa i političkih problema otvorena tek 4. aprila 1970. godine. M2 metro linija poseduje 7 stanica, a pravac linije je od istoka ka zapadu Budimpešte. M2 metro linija povezuje Budim i Peštu, ukršta se sa prvom linijom M1 na trgu Ferenc Deaka i jedina je metro linija u Budimpešti koja prolazi ispod Dunava. Ovu liniju metroa nazivaju još i „Plavi Metro“.
M2 linija metroa u Budimpešti čuva jedan zanimljiv podatak. U blizini stanice Košut (između stanica Deak i Košut), veruje se da postoji jedan bunker o kome se malo zna. Pretpostavlja se da je bunker izgrađen 50-tih godina tokom izgradnje M2 linije. Poseduje oko 3500 kvadratnih metara i u njega se može smestiti 2200 ljudi. Veruje se da je bio namenjen za smeštaj političara tog vremena u slučaju nuklearnog napada. Srećom bunker nije morao da se koristi u svrhu onoga zbog čega je izgrađen.
M1 linija metroa renovirana je tri godine u periodu od 1970. do 1973. godine!
Tokom 1963. godine rukovodstvo Budimpešte donosi odluku o izgradnji M3, treće metro linije ovog grada. Ova linija se prostire u pravcu sever-severoistok sve do jugoistoka grada, poseduje 20 metro stanica i sa dužinom od 16,4 kilometra najduža je metro linija Budimpešte. Prva stanica M3 metro linije kreće od stanice Ujpešt do Kobanja Kišpešt koja je ujedno i poslednja stanica. Ovu liniju metroa nazivaju još i „Crveni Metro“.
Na izgradnju najnovije M4 metro linije u Budimpešti čekalo se čak 40 godina. Arhitekte koje su bile angažovane za razvoj novih metro stanica, ovim projektom nove metro linije su želeli promovisati moderan duh Budimpešte. Ta želja je izražena kroz projektovane velike dvorane, a najviše se ova ideja vidi na Bikas park metro stanici na kojoj je evidentan prodor svetlosti kroz staklene talasaste ploče. M4 metro linija, svečano je otvorena 2014. godine i sa ponosom predstavlja pravi bastion moderne Mađarske arhitekture. Ovu liniju metroa još nazivaju i „Zeleni Metro“, početna stanica je Keleti pályaudvar, dok je poslednja Kelenföld vasútállomás.
Svaka metro stanica linije M4 ima specifičan vizuelni identitet, jer je dizajn svake stanice radio drugi arhitekta!
Podzemnu mrežu metroa u Budimpešti čine četiri metro linije, a sve sem M4 ukrštaju se na Deak Ferenc trgu (Deák Ferenc tér). Linija žutog metroa M1 od 2002. godine, nalazi se na listi UNESCO baštine. Metro linije su počele da se obeležavaju određenim bojama 1976. godine, tako da je žuta boja dodeljena M1 liniji, M2 crvena boja, M3 liniji plava, a najnovijoj M4 dodeljena je zelena boja. Budimpešta u narednom periodu planira izgradnju i pete linije metroa M5.
Metro u Budimpešti radi od 04:30h do 23:30h, toplo preporučujemo da kupite dnevnu ili nedeljnu kartu koje imaju izuzetno povoljnu cenu. Dnevna karta za 1 osobu za metro i sva druga prevozna sredstva u Budimpešti košta 5,35 eura, trodnevna karta za 1 osobu iznosi 13,46 eura, a sedmodnevna za 1 osobu 16,06 eura. Na puno mesta u Budimpešti rade menjačnice pa kada dobijete Forinte, kartu možete kupiti na automatima koji su postavljeni na ulazu svake metro stanice. Nikako vam ne preporučujemo da se švercujete u metrou, jer ćete sigurno biti osujećeni u tom pokušaju od strane čestih kontrola, koje će vam odmah naplatiti izuzetno visoku kaznu.
Pri ulasku u hodnike metroa, kao i korišćenju pokretnih stepenica, primetićete da iako svi žure, nema nekulturnog guranja onih koji su oko vas. Vožnja metroom u Budimpešti vam omogućuva da sa jedne tačke odredišta veoma brzo dođete na neku drugu željenu lokaciju. Sa druge strane vožnja metroom je po nama pravi doživljaj, a posebno pamtimo karakterističan zvuk pre otvaranja vrata uz obaveštenje sa razglasa na koju metro stanicu stižete. Pre nego se vrata zatvore, opet ćete čuti karakterističan zvuk i odmah obaveštenje sa razglasa uz obaveštenje koja je naredna metro stanica, kao i obaveštenje ako nailazite na stanicu na kojoj možete preći na neku drugu liniju metroa. U toku vožnje možete primetiti da veliki broj putnika čita neku knjigu i pored mobilnih telefona koji su sada deo svakodnevice skoro svakog građanina Budimpešte.
Svaka stanica metroa priča je za sebe, pre svega zbog same uređenosti enterijera, a poseban je osećaj pri saznanju da metroom prolazite ispod Dunava.
Hodnici, pokretne stepenice, stajališta gde čekate da dođe metro, sve je savršeno čisto. Putnici između sebe uglavnom umereno razgovaraju i nema nadvikivanja, svi disciplinovano čekaju sledeći metro do propisane linije, a ako obeleženu liniju pređete i previše se približite šinama, bićete opomenuti putem razglasa da se vratite na propisanu razdaljinu. Čim siđete u prvi podzemni deo metroa, primetićete automate za kupovinu karata za vožnju i obezbeđenje koje stoji kod automata za overavanja karata.
Na ulazu u svaku metro stanicu videćete i brojne prodavnice od trafika, malih marketa, pekara sve do prodavnica suvenira i drugih proizvoda. Ako ste u Budimpešti obavezno sebi priuštite vožnju metroom, iako nemate nekih posebnih potreba za to, jer biti u Budimpešti a ne provozati se metroom, propuštate jedan neobičan način upoznavanja svakodnevnog života prelepe Budimpešte.
foto: Pixabay ; Hedonist magazin
