Lavanda (lat. Lavandula angustifolia) poznata je biljka iz porodice Lamiaceae, koja ima čak 39 vrsta. U našoj regiji je u narodu još zovu: despić, tierma i despik. Rasprostranjena je celim mediteranom u Africi pa sve do jugistočnih delova Indije. Lavanda je delom jednogodišnja biljka, mada u nekim od rodova, ona je i višegodišnja biljka, smatra se grmom, a i travolika je. Lavandu možemo često videti u prirodi kao samoniklu biljku.
Široko je rasprostranjena je kultura koja se uzgaja širom sveta, često se koristi kao dekoracija, ali i u komercijalne svrhe. Izuzetno je snažno armomatično grmlje, koje najčešće raste kao grm širine do 1 metra i visine do 2 metra. Listovi su zimzeleni i dužine od 2 do 6 centimetara, a široki od 4 do 6 milimetara, a cvetovi ružičasto ljubičaste boje se nalaze na takozvanim šiljama i dugački su od 2 do 8 centimetara. Prijaju joj skrovita i suva mesta i ima je na toplim i krševitim padinama. Ova izuzetno poznata lekovita biljka cveta od jula do septembra, a njeno seme sazreva od avgusta do oktobra meseca.
Prema nekim naučnim saznanjima, pretpostavlja se da reč Lavanda potiče od rimske reči Lavare!
Cvet Lavande sadrži prašnike i tučak (ženske i muške polne organe), što znači da su cvetovi hermafrodični. Poznati su mnogobrojni kultivari prirode, koji su nastali međusobnim oprašivanjem više vrsta u istoj bašti. Dugi niz godina je bilo uvreženo mišljenje da Lavanda ne može prezimiti kvalitetno, ali je dokazano da u našim krajevima odlično prezimljava, prvenstveno zahvaljujući kvalitetnom žbunu izuzetno lepe plave boje, Lavanda ima mnogobrojne cvetove tokom leta, koji su fenomenalan izvor prepoznatljivog mirisa. Španija, Francuska i mnoge mediteranske zemlje, smatraju Lavandu jednom od najvažnijih agrokultura. U ovim zemljama biljku kose i uzimaju svu zelenu masu sa biljke, zajedno sa cvetovima i od toga se destiluje nadaleko poznato lavandino ulje. Lavandu smatraju „Neodoljivom gospodaricom Mediterana“, ali i zaštitnim znakom Francuske.
Prema nekim naučnim saznanjima, pretpostavlja se da reč Lavanda potiče od rimske reči Lavare, što u prevodu znači „Prati“. Naziv vrste Angustifolia je najverovatnije dobila od latinske reči, koja u prevodu označava „uski list“. Pre je bila više poznata po nazivu Lavandula Oficinalis (Lavandula officinalis), reč koja se odnosi na lekovite osobine ove biljke.
Poznato je da se Lavanda koristi kao lekovita biljka, već više od 2000 godina. Stari Rimljani su očigledno znali šta je dobro pa su se lavandino ulje dodavali u svoje mirisne kupke. Sušenu Lavandu su Rimljani koristili kod poroda, kao i kod crkvenih obreda. Grci su ovu lekovitu biljku prvenstveno koristili u medicinske svrhe.
Lavanda se kao lekovita biljka koristi više od 2000 godina!!!
Grčki botaničar i lekar Dioscorides (Dioscorides), njene je lekovite sposobnosti, koristio u ublažavanju smetnji tokom disanja, ali i kao prirodni laksativ. Iako su uzgajali razne lekovite biljke, mnogi sveštenici su posebnu pažnju pridavali uzgajanju lavande. U 18. veku za vreme kuge u Londonu, Lavanda je korišćena kao zaštita od infekcije. Lavandu su bolesniku stavljali ispod nosa da bi kroz nju disali pročičćeniji vazduh. Koristila se i za previjanje rana, kao zaštita od infekcija i kao sredstvo protiv bolova za vreme drugog svetskog rata.
Lavanda sadrži geranil acetat, linalil, linalil acetat, geranil butritat i to su glavni sastojci njenog eteričnog ulja. Sadrži još i valerijanske i propionske kiseline, kao i tanine. Lavandin lekoviti deo biljke, deluje kao holeretik i holagog. Deluje i kao antiseptik, antireumatik, antispazmodik, fermifug i emenagog. Može pomoći kod problema sa oligurijom, reumatizmomi tuberkoloze.
Dokazane i poznate indikacije su: bronhitis, astma, gripa, tuberkoloza, grčevi u želucu, insuficijencija jetre i problemi respiratornog trakta. Lavanda je izuzetno korisna u obnovi tkiva, a eterično ulje se može koristiti i kao prva pomoć, jer ima mogućnost dizinfikovanja. Aromaterapeuti smatraju, kada je o lekovitosti ulja od Lavande reč da nema štetnih dejstava i da je jedno od najbezopasnijih.
Izuzetno je delotvorno protiv mnogobrojnih tegoba i raznih oboljenja. Izuzetno je važno, što se bez problema može koristiti u svim uzrastima te se smatra kako nije ni čudo, što lavandino ulje smatraju „Majkom etarskih ulja“. Efikasno deluje na na želudac, matericu i reguliše menstrualni ciklus. Pokazalo se i kao veliki prijatelj kože, jerLavanda daje odlične rezultate pri korišćenju kod bolesti masne kože, akni, dermatitisa, masne kože, posekotina, opekotina, ekcema, zapaljenja grla, infekcije usne duplje, konjuktivitisa, kašlja, upale sinusa, glavobolje, migrene, stresa, depresije, uznemirenosti, bola u uhu, hipertenzije, teškoće sa varenjem i neprijatnim zadahom.
Izuzetno snažno sprečava širenje mikroorganizama, a od ove lekovite biljke se pripremaju i oblozi, čijim se korišćenjem ubalažavju nastale opekotine i rane, jer efikasno utiče na obnavljanje oštećenog tkiva.
Lavanda deluje delotvorno protiv mnogobrojnih tegoba i raznih oboljenja!
Lavandino eterično ulje, jedno je od najčešće korišćenih u kozmetičkoj industriji. Biljka se koristi najčešće za dobijanje lavandinog ulja. Ulje lavande se koristi u aromaterapiji i kao antiseptik. Koristi se i u kulinarstvu kao dekoracija i začin. Sveži listovi i latice Lavande se koriste se kao dodatak supama, mnogim kuvanim jelima i salatama.
Cvetovi lavande se koriste kao kulinarska biljka, a najčešće u sklopu jedne francuske mešavine bilja, pod nazivom Herbes de Provence (Herbes de Provence). Cvetovi se mogu kristalizovati sa šećerom i dodavati sladoledima, marmeladama, ali i kao aromatični dodatak sirćetu koje se stavlja u salate. Često se koristi u poznatoj narodnoj medicini, kao efikasno sredstvo za izlučivanje mokraće. Kao diuretik smiruje živce, ublažava grčeve u želucu, a znatno pomaže kod nadimanja stomaka.
Lišće i cveće Lavande se koriste kao biljni lek i to svejedno da li kao biljni čaj ili kao lavandino ulje. Za ovo delovanje se koriste vrhovi stabljike sa cvetom glavicom od koje se priprema izuzetno lekovit čaj. Čaj od ove biljke se često koristi i za inhalaciju disajnih puteva. Na razne načine se koristi u farmakologiji, ali i industriji. Lavandino esencijalno ulje, kada se razblaži sa nosačem ulja, koristi se izuzetno često u masažnoj terapiji kao relaksant.
Cvetovi lavande se koriste kao kulinarska biljka!
Lavanda se može koristiti u kući i stanovima za rasterivanje insekata, kojima njen jak miris, nikako ne odgovara. U stambenim prostorima se koristi i protiv mnogih drugih štetočina i posebno moljaca, koji uništavaju garderobu u ormanima. A ništa manje bitno je to što njen izuzetno prijatan miris opušta mišiće i deluje izuzetno pozitivno na čoveka.U kombinaciji sa Lavandom, često se prave razni proizvodi za kućnu upotrebu i to kao jastučići za oči (uključujući eterično ulje ili cveće lavande) i ulja za kupanje.
Najpopularniji sastojci u sapunima i kupkama, upravo su latice lavande i njeno ulje.Odlično se može kombinovati sa drugim lekovitim drvenastim biljkama, ali i cvećem. Zanimljivo je da se u našim krajevima, kada je bezpašni period i kada zasadi Lavande cvetaju tokom dva meseca, zasadi koriste kao izuzetno dobra dohrana za pčele. Izuzetno lepo medi i formira znatnu količinu polena te daje kvalitetnu pčelinju pašu.
Zanimljivo je da se Lavandula angustifolia nalazi na spisku vatrogasnih službi u Tasmaniji, kao biljka koja ima nisku mogućnost zapaljivosti. Ova informacija ukazuje na to da je ova biljka čak idealna za uzgajanje u zaštitnim ogradama, koje se postavljaju protiv širenja požara.
tekst: Hedonist magazin
fotografije: Pixabay
