Jedna od najstarijih i najvećih pokrivenih pijaca na svetu, nalazi se u Istanbulu u Turskoj. Izgradnja ove ogromne pijace, započeta je 1455. godine tokom zime, odmah nakon osmanskog osvajanja Carigrada. Kapali čaršija, Pokriveni bazar ili jednostavno ovu pijacu zovite Grand Bazar.
Veliki Bazar je građen pod komandom Fatih Sultan Mehmeta, poznatog i kao „Mehmet Osvajač“. Planirana izgradnja pijace, bila je u suštini i snažna inicijativa za stimulaciju ekonomskog napretka Istanbula. Ovaj Sultan je imao i ogromno zdanje u blizini svoje palate u Carigradu, koje je bilo posvećeno trgovini draguljima i tekstilom. Veliki Bazar je nekada bio centar trgovine celog otomanskog carstva, a tokom svake noći nakon zatvaranja, pijacu su čuvali vojnici.
Ovu pijacu možemo nazvati i trgovačkom arkadom, koja je okružena prodavnicama, koje su pokrivene sa krovovima i kupolama. Dva pokrivena bazara zapravo čine jezgro ogromnog prostora i imaju jedan i to istorijski naziv „Çarşu-yı Kebir“, a izgradnja prvog dela bazara, bila je završena 1460. godine. Sultan Mehmet je bio zaslužan za razvoj i napredovanje brojnih prodavnica, koje su u kasnijem periodu, postale značajno središte komercijalnog života ovog velikog grada. Veliki Bazar je bio zvanično formiran 1461. godine, a svojim izgledom zapravo podseća na jedan ogromni lavirint.
Grand Bazar ima istorijsku trgovačku zonu, koja poseduje čak 61 ulicu, više od 3600 prodavnica, a smešten je na neverovatnih 30.700 kvadratnih metara. U smislu trgovine, slobodno se može označiti i kao atrakcijski deo Istanbula. Pogledom na trg, odmah se primećuje komplikovana struktura puna elemenata različitih boja. Možemo reći da Cevahir Bedesten (Bedesten-Bazar) ima monumentalni arhitektonski izgled. Impresivno izgleda 15 zasebnih delova, svaki pokriven sa svojom kupolom, a posebno su upečatljive male niše unutar zidova.
Sandal Bedesten je dizajniran tako da bude okružen sa čak 50 kupola. Ovaj bazar sa posebno ukrašenim kupolama, jedan je od vodećih primera tipične turske arhitekture u gradnji kupola. Ova dva najznačajnija bazara su označena, kao tvrđave velike pijace. Zanimljivo je to što su kroz dugu istoriju, ova dva bazara izuzetno poznata i po svojim metalnim sefovima debelih zidova. Trgovci koji imaju radnje na pijaci, svoj zarađeni kapital čuvaju baš u ovim bezbednim sefovima. Osim novca trgovci u sefovima čuvaju razne evidencije, dokumente registracije firme, nakit pa čak i svoju ušteđevinu.
Veliki Bazar dostiže svoj konačni oblik početkom 17. veka. Otomansko carstvo se u to vreme prostiralo na čak tri kontinenta sa potpunom kontrolom saobraćajne komunikacije između Evrope i Azije. Uz svu moć koje je carstvo imalo, brojne karavansere, hanove i bazare je to carstvo učinilo središtem mediteranske trgovine. Kako su pisali brojni trgovci tog vremena koji su dolazili na bazar, zbog raznolikosti i kvaliteta robe, sve do polovine 19. veka, ovo je tržište je bilo apsolutno bez premca. Izuzetno je zanimljivo što svaka od 67 ulica ove ogromne pijace, nosi ime nekog prodavca koji prodaje određeni tip robe. Iako celi bazar diše trgovačkim duhom, sigurno će vam prijati da prihvatite uz ispijanje odlične turske kafe, neobavezan i prijatan razgovor koji će inicirati sami domaćini Mongeri, ljudi koji su umetničke duše i koji uživaju u izradi svojih umetničkih radova. Iako će nekima to izgledati neobično u Turskoj se i leti pije čaj i to izuzetno kvalitetan jak čaj iz malih simpatičnih staklenih čašica.
Na bazar se svakog dana sjati veliki broj turista, koje privlači kupovinu na ovom bazaru. A onima koji na to nisu navikli, svakako je interesantan neobičan nastup prodavaca. To je poseban mentalitet i temperament, jer će turski prodavci na ovom bazaru na početku trgovine svakom turisti reći najveću cenu nekog proizvoda. Ono što sledi je potpuno iznenađenje za mnoge, a to iznenađenje je ponašanje trgovaca, koji vas neće pustiti da kupite neki proizvod koji vam se dopao, sve dotle dok se sa njima ne cenkate. Ako se budete dobro cenkali, srebrni nakit možete kupiti po izuzetno povoljnim cenama. Mnogima će se činiti da ova pijaca nema kraja i zato se svakako svi oni koji dođu na pijacu moraju naoružati strpljenjem, ali i spremnošću na dugo hodanje.
Na pijaci je u ponudi sve od igle do lokomotive i ovde možete kupiti dragoceni nakit, antikvitete, garderobu, hranu, piće, bezbroj začina, marame, lustere, nargile, polje za kafu, razne turske specijalitete uljučujući naravno baklavu, pa i oružje. Na pijaci možete videti i brojne zanatske radionice: kazandžije, tašnare, zlatare, kovače, jorgandžije… Iako ovaj bazar izgleda komplikovano, zapravo je izuzetno dobro organizovana struktura, koja savršeno funkcioniše. U sklopu bazara je zdravstveni centar, pošta, prisustvo svih mogućih banaka pa i policijska stanica. Kada šetate između ulica Aga i Aynacilar, jednostavno možete uživati u pravom spektaklu šarenila brojnih zlatara i menjačnica. Zincirli Han je izgrađen na dva sprata, sadrži elemente koji su svedoci prošlosti, a poznat je po zlatarama i brojnim trgovcima. Posebno impozantno svojom veličinom deluje Cevastir Bedseten u kome su smešteni brojni trgovci, koji su ujedno i umetnici, jer svojim rukama proizvode umetničke ukrase i druge ručne radove.
Grand Bazar uspeva konstantno zadržati svoju atraktivnost, redovnu i brojnu posetu turista. Posebnu čar bazaru daju istorijske teksture umetničkih dela, koje pružaju uvid u bogatu prošlost. Veliki utisak na turiste koji dolaze na bazar, ostavljaju izuzetno strpljivi i ljubazni prodavci. Danas je to ipak i pomalo haotična, ali i šarolika pijaca na kojoj možete tokom posete uživati u sjajnim baklavama, razgledanju i kupovini tekstila, keramičkih suvenira, začina. I da napomenemo kako prodavci nisu baš raspoloženi ako slikate njihovu tezgu, ali možda vam progledaju kroz prste, ako kupite neki njihov proizvod.
Bazar poseduje veliki broj kafića koji imaju male stolice i stolove, pokrivene turskim ćilimima. Za razliku od brojnih modernih ujedno i zagušljivih tržnih centara, bazar u Istanbulu ima ugrađen veliki broj prozora, kroz koje konstantno struji vazduh i prodire dovoljna količina dnevne svetlosti. Ako do sada niste posetili ovu čuvenu pijacu, sigurno će vas tokom prvog dolaska apsolutno šarmirati. Ali taj osećaj će se kod vas javljati i svaki sledeći put kada bazar budete posetili. Mnogobrojni turisti koji su bili na pijaci, kažu kako je svaka prodavnica priča za sebe i da prodavnice izgledaju kao iz najlepše mašte. Najjači utisak posetilaca i njihovo oduševljenje je upravo osećaj orijenta na svakom koraku ove prelepe pijace. Biće dovoljno da napomenemo, kako se većina stvari na pijaci nije promenila od kada je i formiran današnji oblik početkom 17. veka.
U današnje vreme Veliki Bazar je u suštini izuzetno uspešan kompleks, koji poseti čak između 250.000 i 400.000 posetilaca dnevno, a u sklopu bazara je zaposleno 26.000 ljudi. Bazar je otvoreni svaki radni dan i subotu od 08:30 do 19.00 sem nedelje koja je neradna. Spram velikih tržnih centara u Istanbulu, bazar ima veliku prednost koju čini lepota, koja svakodnevno fascinira turiste iz celog sveta. Na 550 rođendan ove pijace, njen čelnik je izjavio da je Veliki Bazar te godine bio najposećeniji spomenik na svetu.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
