Reč Frajla potiče od Nemačke reči Frojlajn (Fraulin) , što u prevodu znači gospođica ili damica. Reč Frajla je i jedan od francuskih izraza, koje su u nekom prošlom vremenu koristili pripadnici visokih slojeva društva.
Pojam Frajle nije toliko čest u svakodnevnoj komunikaciji, a naročito se retko koristi u sadašnjem vremenu. Sasvim je sigurno i kada se izgovori, pojam Frajla sada nema ono značenje i onu težinu, koje je imalo u prošlom vremenu.
Frajle su uglavnom bile neudate damice, čije je vreme za udaju po mišljenju nekih odavno isteklo. Što je vreme više prolazilo, a nisu se udavale, sve češće su bile pitane kada će se udati. Govorilo se kako je nekim Frajlama odgovaralo pa čak i pomagalo da se u mestu stalno priča o njima i kada će se već jednom udati, ali da to nekim Frajlama baš i nije odgovaralo.
Neki su zbog nepoznavanja nemačkog jezika, a i zbog slobodnog ponašanja Frajli, mislili da reč Frajla potiče od Nemačke reči „Frei“, što u prevodu znači: slobodno, opušteno pa i raspušteno. Međutim prava istina je da reč Frajla, ipak potiče od Nemačke reči Frojlajn (Fraulein) što u prevodu znači damica. U pojedinim tekstovima se može pročitati i kako je reč Frajla u stvari, skraćeni naziv za Staru Frajlu.
Kako god ih definisali kao Frajle ili Stare Frajle, tadašnje mišljenje mnogih je da su se i jedne i druge volele „Cifrati“. E sad mnogi se sigurno pitaju šta to znači cifrati se, a odgovor je veoma jednostavan. Cifranje se u onom vremenu smatralo detaljnim nanošenjem debelog sloja rumenila na lice te nanošenjem crvenog karmina na usne. Cifranje je imalo i svoj precizan zadatak, a to je bilo privlačenje potencijalnih švalera.
Kako je cifranje oduzimalo puno vremena, ali i potrošene šminke, među Frajlama je ova aktivnost bila izuzetno cenjena. Smatralo se da je nakon cifranja, sledeća izuzetno važna faza Frajli bila „Kinđurenje“. Kinđurenjem se smatralo preterano ulepšavanje Frajli dodatnim šminkanjem, stavljanjem raznog nakita ili korišćenjem jednog i drugog. Sve ove aktivnosti su kod Frajli imale jedan jedini i najbitniji zadatak, privući švalera i za njega se što pre udati.
U francuskoj je u nekom prošlom vremenu za Frajle bilo prepoznatljivo to da su se potpuno drugačije oblačile od drugih damica. Frajle su se u francuskoj izuzetno napadno šminkale, nosile odeću jarkih boja i pre svega su nosile izuzetno kratku odeću, a pretpostavljamo da se pre svega misli na suknje. Cilj Frajli u francuskoj je bio jasan, što pre privući momka za koga bi se udale, mada je ovaj cilj verovatno bio potpuno isti, kod svih Frajli na svetu.
Starim Frajlama su se smatrale damice koje se iz nekog razloga još nisu udale, a po nekima su to odavno trebale obaviti. Starom Frajlom se smatrala i damica, koju je svet u mestu prestao pitati „Kaš se udati“, već je počeo pitati: „Šta se ne udaš, ništa ti ne fali“. Iako su razlozi da kažemo ne udaje bili razni i verovatno često opravdani, samo pitanje „Šta se ne udaš, ništa ti ne fali“ je u startu već davalo i sasvim pristojan odgovor. Ako se pitate koje su po narodu u varoši bile najkasnije godine do kada se devojka-Frajla trebala udati, mislilo se da se devojka treba udati „Kako Bog zapoveda“ i to do 33. godine svog života.
tekst: Hedonist magazin
foto: Pixabay
