Imali smo izuzetno zanimljiv telefonski razgovor sa Rey-om pre neki dan. U kontaktu smo već nekoliko godina i pratimo međusobno naše aktivnosti. Pozvao me je i saopštio mi nešto što me je poprilično iznenadilo. Rey Grange Jorge je profesionalni kuvar sa trenutnim prebivalištem u Ekvadoru, ali osim u gastronomiju veliki je zaljubljenik i u motore.
Rekao mi je kako želi iz korena promeniti svoj život i da razmišlja o dolasku u Evropu, ali je bio precizniji, razmišlja o dolasku u Srbiju. Pitao sam ga da li sam dobro razumeo, a on mi je potvrdio da želi baš u Srbiju. Pitao sam ga zašto ne u neku Evropsku zemlju (objasnio sam mu da Srbija nije još članica EU), nego u malu Srbiju za koju mnogi i ne znaju gde se nalazi na karti sveta i koju mnogi i ne vole. Rekao mi je da zna da Srbija nije članica Eu, ali smatra da je za njega naša zemlja jednostavnija i najprihvatljivija od drugih.
Rey mi je takođe rekao, kako su neki njegovi prijatelji bili u Srbiji i da ipak o našoj zemlji zna dosta. Ali mi je rekao još nešto simpatično: „Žene u Srbiji su najlepše“, a ja sam mu još samo dodao da su Novosađanke najlepše u regiji bivše države. I tako malo po malo kroz razgovor, rekao mi je ako se odluči da dođe u Srbiju za početak bi želeo raditi u nekom ekskluzivnijem restoranu. Kako mi je još napomenuo: „Želim da dođem u Srbiju, a poznajem samo tebe“. I šta reći nakon ovako toplih reči i poverenja čoveka sa kojim se još zvanično nisam rukovao, što znači ni lično upoznao.
I evo i priče o našem velikom prijatelju iz daleke Argentine. Rey je odlučio da ode iz svoje zemlje i putuje svojim motorom, kako bi obišao 26. država Brazila. Njegova želja je da uz putovanja svojim motorom i velikim kulinarskim iskustvom koje ima, upozna ljude različitih kultura te da sa njima podeli svoje kuvarsko umeće. Napustio je pre izvesnog vremena Patagoniju u Argentini i do sada prošao kroz Čile, Urugvaj, Brazil i sada se trenutno nalazi u Ekvadoru.
Kako mi je rekao, bilo mu je teško da ode iz Argentine, ali je odlučio da rizikuje. Rey kaže da ga svaka zemlja posebno inspiriše, ali da se kao kuvar tokom boravka u nekoj novoj zemlji trudi da razume specifičnosti mesta u kome se nalazi. Njegova osnovna ideja je da stvori neki novi meni od sastojaka koje koristi lokalno stanovništvo uz iskustvo koje ima, što je sada tokom njegovih putovanja postala i svojevrsna specijalnost.
Iskreno na početku našeg razgovora, bila mi je pomalo neobična želja da mlad čovek ode iz svoje zemlje. Neobično da ode u susedne zemlje, a kamoli da ode u zemlju na suprotnoj strani zemljine kugle i u zemlju u kojoj nikada nije bio. Kroz šalu sam mu nešto rekao i odmah ga pitao da li je oženjen. Međutim jako me rastužilo kada mi je rekao: „Pre 7 godina sam izgubio sina i suprugu, ali takav je život“. Nisam ga ništa dalje pitao i bilo mi je dovoljno da posle informacije o tragediji koja ga je zadesila, pokušam razumeti njegovu želju za velikom životnom promenom i odlaskom u daleki svet. Možda grešim u vezi njegove odluke da napusti njegovu zemlju, ali eto… ja sam to tako shvatio.
Neobično je to što je njegova strast prema kuvanju, zapravo započela još dok je imao samo 8 godina. Rey je tada bio beskućnik i naručivao hranu od vlasnika jednog restorana. Taj čovek je tako Rey-a nenamerno naučio životnu lekciju, koja mu je danas ideja vodilja.
Osnovna ideja pa i velika želja ovog kuvara i bajkera je da u svakom gradu u koji dođe, zaradi novac koji mu je potreban za sledeće putovanje. Rey-ova želja je da kuva i putuje narednih 20 godina. Poznato je da je njegov zemljak Emilio Skot, takođe Argentinac, upisan u knjigu Ginisovih rekorda tako što je 10 godina putovao i kuvao. Rey ima želju da pobedi svog zemljaka i to ne za mesec, ne za godinu, nego za čitavih 10 godina više. Kako kaže Rey njegov cilj je: „Upoznati se sa gastronomijom celog sveta, kuvati na 6 kontinenata i oboriti rekord“.
Zanimljivo je što Rey na svojim putovanjima drži i kurseve kuvanja, a zauzvrat otkriva gastronomiju raznih zemalja, regija i gradova. Do sada je putovao raznim prevoznim sredstvima: išao je peške sa ruksakom, vozio bicikl, jahao konja i putovao motorom.
„Moja karijera kao kuvara izuzetno je uspešna, stalno sam napredovao, ali nekako nisam bio zadovoljan. I onda sam jednostavno shvatio da su kuvar i putnik u suštini ista osoba. I onda donosim odluku da pokrenem sopstveni projekat pod nazivom Kuvarska avantura. U toj avanturi u zemlji i gradu gde boravim po prvi put, saznajem za nove sastojke i onda te nove ukuse promovišem u narednoj zemlji u koju odem. Najvažnije mi je da steknem neko novo iskustvo i saznam za neke nove sastojke od kojih se pripremaju jela u toj regiji, ali imam i želju da saznam i naučim neke nove recepte“.
Kada dođe u zemlju u kojoj nikada do tada nije bio, uvek prvo pravi plan: „Tokom putovanja stalno napredujem, prisustvujem raznim događajima, dajem časove kuvanja, imam razna predavanja na nekim univerzitetima i posećujem značajne gastronomske komplekse. Zahvaljujući tome što stalno putujem, imam brojna saznanja koja su mi izuzuzetno važna, a ujedno imam saznanja antropološkog razvoja svake zemlje (Antropologija je disciplina koja proučava svakodnevni život čoveka, njegovu kulturu na koji način živi, radi, ali i kako se odnosi prema sredini u kojoj živi)“.
Kada sam mu poslao naslov teksta koji pišem, napisao mi je ovo: „Ja nisam više bajker-kuvar, ja sam sad samo čovek, koji traži svoje mesto na ovom svetu“.
Kaže još Rey: „Svako moje putovanje je na neki način konstantno obeleženo savetima drugih ljudi koje upoznajem. To vam je poput života u kojem posedujete nekoliko aviona, a ne stižete sve ni da ih vozite, jer se na pistama stalno pojavljuju novi tipovi aviona. To znači da puno novih recepata kasnije često ne stižem ponovo kuvati, jer svakim danom naučim neke nove.“
Rey smatra kako su izuzetno velike gastronomske razlike u Južnoj, Srednjoj i Severnoj Americi. Razlog velikih razlika su svakako i različite kulinarske kulture. Kaže da prema iskustvu koje sada ima, već može proceniti te razlike, koje su pre svega zasnovane na migracijama. On smatra da je gastronomija Brazila izuzetno podložna uticaju Španske, Portugalske i Afričke gastronomije. Po njegovom mišljenju, gastronomija ove velike zemlje sporo napreduje, a smatra da je pred brazilskom gastronomijom dug put razvoja ka vrhunskom kulinarstvu.
„Ako se ne bojite eksperimentasanja i odlučite se na gastronomsku avanturu, ali ipak staloženo i strpljivo, možete jako puno naučiti o proizvodima, ali i samoj kompaniji koja ih proizvodi.“
Po Rey-u je izuzetno važno ne samo upoznati proizvode i proizvođača, već je izuzetno važno da sa proizvođačem i direktno sarađujete. „Razni svetski trendovi su u opticaju, a ovakvim sistemom rada i detaljnim upoznavanjem možete lakše pratiti i globalne trendove, kao i sam napredak koji je evidentan u gastronomiji“. Rey tvrdi kako se ovaj napredak najviše vidi u sve strožijim zakonskim propisima u proizvodnji hrane u sve većem broju zemalja na svetu.
Zanimljivo je mišljenje ovog kuvara koji stalno putuje po svetu, koji čak smatra kako su u određenim momentima u njegovoj regiji, seljake edukovali pojedinci koji nisu bili stručni za takav tip edukacije. On je apsolutno siguran u to da je najvažnija karika u celom lancu, konstantna saradnja i edukovanje između proizvođača, tehničara i kuvara i da takav tip saradnje mora dovesti do pozitivnih rezultata.
Rey kaže kako mu se na neki način u jednom trenutku upalio „alarm“, koji je totalno promenio njegov način kuvanja, ali i kompletan odnos prema gastronomiji. Gastronomska samostalnost mu odgovara, jer u miru može pripremati jela za koja se odluči, koristeći svoje kulinarsko iskustvo i trenutnu inspiraciju. Kako kaže… nema nikakvih posebnih planova u budućnosti, ali svakako planira konstantno putovati.
Moram reći da mi je Rey-ov poziv i razgovor sa njim ulepšao veče, a i da me je dobro zamislio. Bez obzira na sve detalje njegovog života do odluke da počne putovati i kuvati za to je potrebna zaista hrabra odluka. A ako odluku donesete, onda je potrebno tu odluku i sprovesti, a Rey je imao hrabrosti za to.
Da li će doći u Srbiju to još ne znam, ali sam mu rekao ako dođe da će ga prve recepte naučiti moja supruga Jasmina. I naravno da sam mu prvo poslao fotografiju ćevapčića (čućemo kako će tu reč izgovarati), zatim sarme i naravno punjenih paprika. Isto tako sam mu obećao da ću ga odvesti u tv emisiju u kojoj sam ja gostovao, a vidim da je već i pregledao fotografije snimljene tokom emisije „Prelo u našem sokaku“. A već sam Rey-u preneo da je Nevena iz istoimene tv emisije rekla: „Shvatiće Rey da mi u Srbiji imamo mnogo više od samo lepih žena“.
I pri kraju ovog teksta koji sam o njemu pisao, javio mi se i opet rekao: „Ja samo tražim svoje mesto na ovom svetu, a to mesto je možda Srbija“.
tekst: Hedonist magazin
fotografije: Rey Grange Jorge
